Наука је најбољи део система

Наука је најбољи део система и за њу је из буџета ове године издвојено 130 милиона евра, рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја  Младен Шарчевић и додао да је потврда квалитета и то што светски истраживачи желе да сарађују са српским, али и затварање  поглавља 25 у преговорима са Европском унијом.

„Улагање у науку сразмерно је БДП-у и ове године износи око 130 милиона евра, али и са тако скромним улагањима српски научници праве одличне резултате иако су у неравноправном положају по улагањима у односу на комшије. Остварили смо добре билатералне односе са научницима из Америке, Кине и Јужне Кореје. Сви желе да сарађују са нашом науком,  па се чини да је то најбољи део система“, рекао је министар Шарћевић.

Отварање поглавља 25 је признање да Србија ради добро на пољу науке, рекао је помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције Виктор Недовић.  „На овај начин одато је признање и дат путоказ за оно што следи. Привремено затварање је указивање да је у овом тренутку све зрело у области науке“, рекао је Недовић. За разлику од других поглавља, поглавље 25 није захтевало припрему акционих планова, али морамо да наставимо са усавршавањем и напредовањем у пољу науке, појаснио је помоћник министра.

Да је наука у Србији на европском нивоу потврђују и добијени грантови за науку које је од Европског истраживачког савета добила Магдалена Ђорђевић из Института за физику од 1,4 милиона евра, Институт Биосенс из Новог Сада од 28 милиона евра, али и пројекат који је добио Факултет за машинство и грађевинарство у  Краљеву, а који води професор Снежана Ћирић Костић.

Директор Института за физику Александар Богојевић рекао је да Србија нема море нафте, али да има фантастичне истраживаче у дијаспори. „Морамо јачати институције које ће бити магнет за њихов повратак“, рекао је Богојевић.

Весна Црнојевић Бенинг са Института Биосенс из Новог Сада каже да су се две године  такмичили са најпрестижнијим у свету. „Аплицирали смо с пројектом повезивања пољопривреде и ИТ. У конкуренцији од 200 пројеката наш је освојио прво место“, рекла је Црнојевић. За тај пројекат Биосенс је добио 28 милиона евра, половина новца је учешће Владе Србије а друга половина из европског фонда и трајаће наредних седам година.

Машински факултет у Краљеву добио је грант од пола милиона евра за 3Д штампу у малим и средњим предузећима. „У великим компанијама користи се 3Д штампа, али у малим и средњим предузећима није заступљено због незнања“, рекла је Снежана Ћирић Костић, вођа пројекта, и додала да је циљ да се наука приближи привреди.