Важна обавештења
Двојезична настава пружа ученицима могућност стицањa интеркултуралне и интердисциплинарне отворености и интензивно усавршавање страног језика на којем се остварује део наставе. Најмање 30% школског програма се реализује на страном језику. Настава се одвија по званичном Плану и програму наставе и учења Републике Србије, укључујући и оне предмете у оквиру којих се део наставе реализује на страном језику.
Значај билингвалног образовања огледа се у креативности и иновативности, развијању критичког мишљења као и стварању услова за лакшу интеграцију младих у ширем окружењу.
Образовно–васпитни процес који се остварује кроз двојезичну наставу подстиче код ученика лични, друштвени и професионални развој, као и развој кључних и међупредметних компетенција и мотивише младе за целоживотно учење.
Познавање страних језика је препознато као кључна компетенција на тржишту рада. Због тога је двојезична настава у стручним школама неопходна како би се језичке вештине ученика унапређивале и како би се млади боље припремили за тржиште рада, посебно у контексту процеса глобализације. Интегрисано учење језика и стручних садржаја (енг. CLIL – Content and Language Integrated Learning) у стручним школама задовољава потребе привреде кроз унапређивање општих и стручних језичких вештина запослених, као и повећањем компетенција професионално активних људи.
CLIL метода је природни савезник стручног образовања, како с обзиром на његов практични приступ, тако и на развој/подстицање вишејезичности. Фокус CLIL методе је на усвајању процедуралног знања које представља начин остваривања циљева стратешке иницијативе ЕУ 2020.
Специфичност Плана наставе и учења за гимназије за ученике који похађају одељење у којем се део наставе остварује на страном језику је у томе што ће ученици након четири године школовања имати:
- веће могућности за лични и професионални развој, шире образовање, успешније владање страним језиком, већи потенцијал за прилагођавање настави и учењу на високошколским установама;
- диплому на крају школовања да су савладали програм двојезичне наставе на нивоу Б2;
- могућност уписа на различите високошколске установе;
- сазнања о различитим праграмима и могућностима за даље образовање;
- способност студирања на страним универзитетима праћено добрим предзнањем страног језика;
- олакшану мобилност младих на међународном тржишту рада;
- могућности за развој индивидуалног потенцијала, као и могућност веће друштвене интеграције;
- спремност за полагање међународно признатих испита који су услов за стипендије и даље школовање.
Двојезична настава, садржаји који се изучавају, стручни наставници и опремљене школе стварају услове да матуранти постану изузетно ефикасни студенти на свим факултетима у Републици Србији као и на факултетима у иностранству као што су: Факултет молекуларне биологије у Стразбуру, Друштвени факултет у Ремсу, Инжењерски факултет у Лиону, Сорбона, Политехника у Милану и други. При томе, не само да се ученицима не ускраћује проходност на студијске програме из сасвим других области, већ им се знатно повећава ефикасност студирања и на тим факултетима.
Предност образовања у гимназијским одељењима у којима се део наставе остварује на страном језику је:
- могућност да се усаврше комуникативне и језичке компетенције ученика;
- учешће у настави језичких асистената чији је матерњи језик онај који се изучава у билингвалном одељењу;
- прилика да се стекну јединствена животна искуства и оплемени лична култура;
- услови да се кроз радионице у мање формалном школском контексту продубе и примене сопствена знања;
- учешће у пројектима и радионицама са осталим билингвалним школама у Србији;
- размена и сарадња са другим ученицима и школама у којима је заступљена двојезична настава;
- бољи развој когнитивних способности као последица комуникације и учења на страном језику.
Двојезична настава у средњим стручним школама ученицима омогућава:
- да развију потребне когнитивне и језичке вештине за рад у струци;
- да усаврше листу функционалних језичких фраза које се користе за рад у струци на интернационалном нивоу;
- да остваре висок ниво академских језичких компетенција што им такође даје прилику за наставак образовања на страном језику;
- лакшу проходност на европско тржиште рада где је познавање језика струке и примена стручних знања у практичном раду, императив у процесу глобализације.
- Проширује се специфичан, стручни вокабулар који је у вези са предметом у коме се остварује део наставе на страном језику;
- Кроз радионичарски рад уче се кључни појмови и продубљују већ стечена знања;
- У раду са језичким асистентом усавршавају се комуникативне вештине;
- Изучавање наставних садржаја кроз видео и писани материјал уз објашњења на самом часу;
- Демонстрација одређених активности уз објашњења;
- Часови конверзације и дебате;
- Усвајање нове терминологије, решавање задатака, проучавање текстова и превода текстова. Тумачење, разговор, поређење превода са оригиналом и разоткривање специфичних погледа на свет у зависности од језичке структуре;
- Обрада граматике која је у комуникативној функцији, уз употребу различитих медија, текстова из свакодневног живота, књижевности, видео и аудио материјала;
- Учешће у пројектима/презентацијама, израда видео записа, квизова.
У средњим стручним школама је заступљена CLIL метода која има за циљ усвајање стручног вокабулара и терминолошких одредница, употребу значења и разумевања у контексту, као и коришћење прагматичног значења. На овај начин ученици се подстичу да развију што богатију лексику, као и да употребљавају синтаксичке конструкције својствене стручном предмету чиме се развија језичка продукција. Ученици користе циљни језик без страха од грешака јер је фокус на значењу курикуларних појмова.
Средње школе које уписују одељења у којима се део наставе остварује на страном језику у школској 2024/2025. години су:
- Гимназија „Таковски устанак“, Горњи Милановац, српско- енглески/општи тип
- Алексиначка гимназија, Алексинац, српско-руски/природно-математички смер
- Гимназија, Пирот, српско-француски/природно-математички смер
- Митровачка гимназија, Сремска Митровица, српско-енглески /општи тип
- Десета гимназија „Михајло Пупин“, Нови Београд,српско-енглески/општи типсрпско-француски/општи тип
- Трећа београдска гимназија, Београд, српско-француски/друштвено-језички смер, српско- италијански/друштвено-језички смер
- Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад, српско-енглески/природно-математички смер, српско-немачки/природно-математички смер, српско-руски/природно-математички смер, српско-француски/природно-математички смер
- Гимназија „9. мај“, српско-енглески језик/природно-математички смер,
- Ваљевска гимназија, Ваљево, српско-француски/друштвено-језички смер, српско-немачки/друштвено-језички смер
- Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш, српско-енглески/природно-математички смер, српско-француски/природно-математички смер
- Ваздухопловна академија, Београд српско-енглески/техничар ваздушног саобраћаја, српско-енглески / авио-техничар
- Прва крагујевачка гимназија, Крагујевац, српско-француски/друштвено-језички смер
Ученици у одељењима у којима се део наставе остварује на страном језику похађају наставу по програмима за општи тип гимназије, друштвено-језички и природно-математички смер, као и по програмима за образовне профиле у стручним школама.
Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику обавља се за одељења општег типа гимназије, друштвено-језичког и природно-математичког смера, као и за неколико образовних профила у стручним школама.
Пријемни испит за упис у одељење у којем се део наставе остварује на страном језику састоји се из провере нивоа знања страног језика.
На пријемном испиту проверавају се знања из све четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) на нивоу А2 Заједничког европског оквира за живе језике.
Пријемни испит се састоји из два дела, и то:
1) израде писменог теста из страног језика и
2) усмене провере знања страног језика.
Ученик на писменом тесту из страног језика може да оствари највише 15 бодова, а положио је пријемни испит уколико на писменом тесту из страног језика оствари најмање 9 бодова. На усменој провери знања може да оствари највише 5 бодова.
Ученик може да оствари највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика а положио је пријемни испит ако је остварио најмање 14 бодова из страног језика.
Положен пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе одвија на страном језику, не представља услов за рангирање ради уписа у одељење за ученике са посебним способностима за филолошке науке.
Ученик за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у образовни профил у стручној школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без додавања додатних бодова приликом рангирања.
Ученици који положе пријемни испит у школи у којој се део наставе остварује на страном језику за одговарајући језик могу да конкуришу за упис у све школе у којима се део наставе остварује на страном језику на територији Републике Србије.
У наставку можете преузети тестове и решењa тестова за упис из предходних година: