ПРЕУЗМИТЕ

• Образац извештаја 

За додатне информације можете се обратити:

Драгана Ковачевић: dragana.kovacevic@prosveta.gov.rs или телефоном 011/363-1908 или 011/2686-963.

Чланак Годишњи извештај о раду стипендиста младих истраживача се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Додатне информације можете добити:

Жељка Дукић

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Немањина 22-26, 11000 Београд

Тел.: +381 11 36 16 529

Е-mail: zeljka.dukic@prosveta.gov.rs

ПРЕУЗМИТЕ:

• Записник са деветог заседања Мешовите комисије и листа одобрених пројеката

Чланак Одобрени билатерални пројекти са Словачком за период 2022-2023. године се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Пројекти су у складу са приоритетима дефинисаним у тексту Конкурса.

ПРЕУЗМИТЕ:

• Листа одобрених пројеката за 2022/2023. годину
• Протокол четрнаестог заседања Мешовите комисије 
• Oбразац – Захтев за финансирање трошкова
• Образац – Извештај о реализацији билатералног пројекта
• Програм заједничког унапређења размене учесника на пројектима

За детаљне информације можете се обратити:

Милица Голубовић Тасевска

e-маил: milica.g.tasevska@prosveta.gov.rs

Министарство просветете, науке и технолошког развоја

Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције

Тел:   + 381 11 36 16 545

Факс: + 381 11 36 16 545

Чланак Одобрени билатерални пројекти са СР Немачком за период 2022 –2023. се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Јавна расправа спровешће се у периоду од 15. октобра до 3. новембра 2021. године.

Због епидемиолошке ситуације, примедбе, предлози и сугестије достављају се Министарству просвете, науке и технолошког развоја, преко посебног обрасца који се може преузети на званичној интернет страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја на следећу имејл адресу: javna.rasprava@prosveta.gov.rs, са назнаком: „Стратегија развоја стартап екосистема Републике Србије за период од 2021 до 2025 године”.

Саставни део овог јавног позива:

• Предлог Стратегије развоја стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године
• Образложење Стратегије развоја стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године
• Закључак са програмом јавне расправе
• Формулар за достављање примедби и сугестија
• Извештај о спроведеној јавној расправи

Чланак Јавна расправа о Предлогу Стратегије развоја стартап екосистема Републике Србије за период од 2021. до 2025. године се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

COST (European COoperation in the field of Scientific and Technical Research) је међувладин оквир за координацију европске сарадње сродних научних и техничких истраживања која се финансирају на националном нивоу.

Позивамо представнике научноистраживачке јавности да присуствују овој сесији где ће бити представљена нова правила овог програма која ступају на снагу од 1. новембра 2021.

Линк до COST инфо дана COST Info Day – online session – COST.

Преузмите Агенду

Чланак COST инфо дан се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Они су истакли значај реализације Мапе пута сарадње између Mинистарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Обједињеног института за нуклеарна истраживања.

Мапа пута, која је потписана октобра 2019.  године,  утврдила трасу сарадње српске научне заједнице и овог цењеног иснстиута и Србија тренутно има статусу придружене чланице ОИНИ, а постепени развој наших научних потенцијала кроз сарадњу са Дубном, допринеће постизању статуса пуноправног члана. Сарадња са ОИНИ требала би бити билатерална, јер би се доласком истраживача из ОИНИ у Србију, развила научно-технолшка сарадња у оквиру различитих  области.

Састанку су присуствовали и др Небојша Нешковић, члан Научног савета Обједињеног института за нуклеарна истраживања у Дубни, др Љупчо Хаџиевски, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча“ – координатор за сарадњу Заједничког координационог комитета Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије и Обједињеног института за нуклеарна истраживања (ОИНИ) у Дубни, помоћник министра за међународну сарадњу др Александар Јовић и мр Светлана Богдановић, самостални саветник.

Чланак Представник ОИНИ Дубна у посети Министарству просвете, науке и технолошког развоја се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Успостављено институционално финансирање које је овај систем уредило на начин да он буде известан у и погледу егзистенције научника, и у погледу финансирања њиховог научно-истраживачког рада.

У односу на период од пре десет година улагања у науку су већа за 80 одсто, средства улагана у развој инфраструктуре већа су три пута, а примања научника већа су за 35 одсто.

Формирани су посебни фондови, Фонд за науку и Фонд за иновацину делатност, путем којих се значајна средства улажу у истраживња у оквиру свих области.

Настојање је да се подрже квалитетни пројекти који ће допринети развоју науке, али и њеној практичној примени у свакодневном животу, а за финансирање пројеката користе се и буџетска средства, али и расположива средства из фондова ЕУ. Само за програм „Идеје“  Фонда за науку држава ће са 30 милиона евра подржати најбоље истраживачке пројекте. Такође кроз програм ПРОМИС финансира се 59 пројеката. Максималан буџет једног пројекта износи до 200.000 евра. Програм окупља 320 истраживача који ће реализовати основна и примењена истраживања из свих области науке: природне науке, техника и технологија, медицина, биотехника и друштвене и хуманистичке науке. У припреми су и два нова јавна позива за нове програме подршке путем овог фонда.

Такође, подржана су и медицинска истраживања кроз посебан COVID програм, а  значајна средства улажу се како би наша земља и научници имали што већа постигнућа из пуноправног чланства у ЦЕРН-у, на које смо поносни.

Фонд за иновациону делатност је од оснивања уложио укупно 37 милиона евра у развој иновација и то 31,2 милион за реализацију 227 иновативних пројеката.

Такође, шири се постојећа мрежа од 65 института и оснивају нови – Институт за вештачку интелигенцију, Институт за информационе технологије, Институт БиоСенс, а при Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство успостављен је Центар за секвенцирање генома и биоинформатику.

Шири се и межа научно технолошких паркова у чију је изградњу и опремање уложено више од 53,7 милиона евра.

Циљ државе је да истраживачима, посебно младим, створи услове за рад у Србији, зато посебно подстиче младе истраживаче, студенте докторских академских студија за укључивање у научноистраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама. До сада је по сва четири позива укључено 1657 младих истраживача-студената докторских студија.

Држава је стратешки приступила реформама у науци и високом образовању и усвојене су стратегије којима су планирана значајна улагања у научну инфраструктуру и науку – Стратегија развоја науке 2021-2025, Стратегија развоја вештачке интелигенције и Стратегије паметних специјализација. Ова документа јавних политика и активности које су њима предвиђене ће, уз основну Стратегију развоја образовања до 2030, допринети да се начини значајан помак у овом пољу. Такође, значајан корак начињен је и усвајањем Закона о изменама и допунама закона о високом образовању којим се отварају врата за пуноправно чланство у ENQA.

Свим овим активностима држава Србија настоји да створи добре и подстицајне услове за научно истраживачки рад и верујемо да ће сви ови напори допринети да квалитет научнних радова и њихова цитираност буду већи.

Министарство ће наставити да синергијским активностима са КОНУС-ом, који је и у претходном периоду био значајан партнер у свим законодавним и научно-стручним процесима, ради на имплементацији најбољих решења и добрих пракси, што ће у будућности допринети бољој позицији на Шангајској листи.

Чланак Држава стратешки приступа реформама у науци и високом образовњу се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Маријана Дукић Мијатовић отворила је заседање и подсетила да је 2016. године потписан Меморандум између два министарства о заједничком финансирању развојних и истраживачких пројеката, који је основ за финансирање преко 85 одобрених заједничких пројеката мобилности истраживача и укупно 12 одобрених заједничких стратешких научних пројеката до сада.

Државна секретарка се осврнула и на претходно оформљену, заједничку кинеско-српску лабораторију, између Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – ИБИСС и Шангајског института Материја медика, кинеске Академије наука, а у којој ће се истраживати лековита биља, микроорганизми, али и иновативни лекови.

Иако у свету, како је рекла, већ има око 50 оваквих лабораторија, ово је прва таква лабораторија у Србији и једина у региону, те је она подстрек за даљу научну сарадњу.

Оваква динамика у научној и просветној сарадњи не треба да буде изненађење, јер прати добре билатералне односе и партнерство наше две земље који су изграђени на добрим личним односима и мудрим одлукама председника Александра Вучића и председника Си Ђинпинга и ослања се на иницијативу председника НР Кине Си Ђинпинга о јачању научне сарадње са земљама Појаса и пута, као кључном за спровођење свих пројеката који имају позитивну улогу за унапређење живота људи, промовисање развоја и решавању заједничких изазова“, истакла је Дукић Мијатовић.

Кинеску страну је предводио г-дин Хуанг Веи, заменик Министра у Министарству науке и технологије Народне Републике Кине, копредседавајући Комитета. Посебно је представио најновије политике усвојене након Петог пленарног заседања 19. Централног комитета Комунистичке партије Кине, као и усклађеност две земље у областима науке, технологије и иновација. Нагласио је да обострано корисни билатерални односи служе као чврста основа за билатералну научну и технолошку сарадњу.

Чланове Комитета поздравила је Њ.Е. амбасадорка НР Кине у Републици Србији, госпођа Чен Бо.

Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Ивица Радовић истакао је да све активности реализоване у претходном периоду потврђују заједничку посвећеност даљем развоју билатералне научне и технолошке сарадње наша два министарства, али и наше две земље.

Сигуран сам у даљи развој и проширивање сарадње наша два министарства у области науке, технолошког развоја и иновација, на таласу све интензивнијих традиционално пријатељских билатералних односа наше две земље“, рекао је он.

Током заседања говорили су и помоћници министра Марина Соковић, Саша Лазовић и Александар Јовић.

Чланак Заседање Српско-кинеског мешовитог комитета за научну и технолошку сарадњу се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

У процесу трансформације српског друштва у модерно друштво с привредом заснованом на знању потребно је подстицати изврсност научних резултата јавног истраживачког сектора, као и развој иновација у оквиру приватних иновативних компанија. Једнако је важно и омогућити да се у нашем образовном систему стекну потребна предузетничка знања и вештине и да се она вреднују на тржишту кроз иновативне производе и услуге који су конкурентни на светском тржишту, а произведени су у Србији“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја на данашњем представљању пакета мера из Акционог плана за спровођење Стратегије паметне специјализације Републике Србије.

Стратегија за период 2020-2027 осветљава правце у којима наша земља треба да се креће како би креирала ефикасну привреду, способну да развија и пласира врхунске иновативне производе и услуге који су конкурентни на глобалном тржишту, а као приоритетне области означава: Храну за будућност, Машине и производни процеси, ИKТ и Kреативне индустрије.

На догађају је, као пример добре праксе, представљена домаћа компанија Десинг, којој је увођење нових технологија и иновација омогућило развој производа за читав свет, већу продају и извоз.

Наш мото је да будемо у друштву себи равних, или бољих од нас. То се постиже, пре свега, великим улагањем у знање“, рекао је Миодраг Томић, директор и власник компаније Десинг, који је од мале породичне фирме израстао у извозника чији су производи од воћа присутни у 27 земаља света.

Говорећи о утицају Стратегије на привреду, проф. др Виктор Недовић, кооринатор 4С процеса и директор Пројекта акцелерације и иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истакао је да њена успешна реализација може да помогне у проналажењу одговора на очекивану дубину рецесије и понуди моделе опоравка економије у годинама које долазе, кроз  „примену досадашњих искустава и иновативних решења у циљу смањења губитака, прилагођавања, и квалитетнијег рада у приватном, академском, државном и цивилном сектору“. Према његовим речима, Република Србија је пример добре праксе у погледу имплементације Стратегије паметне специјализације.

Акциони план садржи 43 мере са конкретним активностима за период реализације од две године, а финансијска средства у износу од скоро 18 милијарди динара су обезбеђена из различитих извора. Економија заснована на знању и иновацијама упркос пандемији није искусила веће застоје, па су бројне мере из Акционог плана успешно реализоване и током овог изазовног периода:

• Фонд за иновациону делатност је, кроз иновационе ваучере у вредности од 60 милиона динара, 72% предвиђених средстава определио за пројекте из приоритетних области одређених Стратегијом.
• Из буџета Србије је опредељено 5,3 милиона евра за програме раног развоја и суфинансирања иновација, а од 35 већ одабраних пројеката, 34 су из приоритетних области.
• УСАИД је, у координацији са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Фондом за иновациону делатност, доделио средства у износу од 4 милиона динара предузећима која ће у сарадњи са ИТ сектором унапредити своје пословање и дизајн производа и паковања.
• Министарство просвете, науке и технолошког развоја је за 2020. и 2021. годину определило 20 милиона динара за финансирање 41 пројекта за унапређење и развој курикулума на високошколским установама са фокусом на развој предузетничких вештина и унапређење сарадње са привредом.

О важности подршке и подстицања развоја технолошки напредније производње и услуга заснованих на знању, на данашњем догађају говорили су и представници Светске банке, Делегације ЕУ у Србији, као и домаћих институција које раде на имплементацији Стратегије паметне специјализације, попут Републичког Секретеријата за јавне политике, SAIGE пројекта при Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и  Фонда за иновациону делатност.

Чланак Ружић: Подстичемо изврсност научних резултата, развој иновација и образовање које се вреднује на тржишту се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Циљ овог јавног конкурса јесте да створи услове за напредак вештачке интелигенције у Републици Србији, као и да развије вештине за послове будућности. Са нагласком на практични аспект рада кроз многобројне обавезне пројекте на предметима развијеним у оквиру овог конкурса, крајњи циљ ових мастер програма је да студенти по завршетку студијског програма буду оспособљени за практичан рад у привреди у области вештачке интелигенције.

На јавни конкурс се могу пријавити универзитети или факултети чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина, а који реализују основне и мастер студијске програме из области Рачунарске науке и Електротехничко и рачунарско инжењерство.

Уколико се на јавни конкурс заједнички пријаве високошколска установа и приватна високошколска установа, носилац реализације студијског програма је високошколска установа чији је оснивач Република, односно аутономна покрајина.

Финансирање два студијска програма мастер академских студија из области вештачке интелигенције, односно машинског учења део је активности које су предвиђене Акционим плана Стратегије за развој вештачке у Републици Србији за период 2020–2025.

Успостављањем два студијска програма мастер академских студија из области вештачке интелигенције увеле би се нове дисциплине у високошколско образовање у Републици Србији, а истовремено би се отворила могућност школовања кадра компетитивног на националном и глобалном нивоу. Овакав приступ има за циљ да изгради компаративне предности кроз повезивање истраживачких и академских снага с потребама привреде.

Рок за подношење пријаве са конкурсном документацијом јесте 24. септембар 2021. године, до 23.59 часова. Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узимати у разматрање.

Преузмите:

• Јавни конкурс за избор мастер студијских програма из области вештачке интелигенције (машинског учења)

Чланак Јавни конкурс за избор мастер студијских програма из области вештачке интелигенције (машинског учења) се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.