Механизми и мере инклузивног образовања

На нивоу предшколске установе и школе сви запослени могу бити подршка инклузивном образовању (ИО). Поред тога, неки актери школског живота имају јасно дефинисане и прописима уређене улоге и одговорности:

• Директор школе: Као лице одговорно за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, директор планира и организује остваривање свих активности установе, па тако и активности инклузивног образовања. Стара се о квалитету и даљем унапређивању процеса инклузивног образовања у установи. Именује чланове Тима за инклузивно образовање и тимова за додатну подршку. Сарађује са институцијама и организацијама ван установе које су релевантне за ИО.
• Стручни сарадници: Поред тог што су обавезни чланови тима за додатну подршку детету и ученику, пружају стручну подршку запосленима у непосредном раду са децом и ученицима из осетљивих друштвених група, сарађују и пружају подршку родитељима деце и ученика којима је потребна додатна подршка у образовању и ангажују се у прикуљању података о детету и ученику. Сарађују са одељењским старешином у изради иницијалног педагошког профила. Учествују у праћењу квалитета инклузивног образовања и предлжу делотворне статегије подршке за дете и прилагођавања окружења за учење. Координирају рад тимов и стручних органа школе.
• Васпитачи и наставници: У остваривању индивидуалног образовног плана у установи активно учествују сви чланови Тима за додатну подршку и сви други који непосредно раде са дететом или учеником. Васпитачи и наставници су у обавези да примењују мере индивидуализације или остварују индивидуални образовни план (ИОП) у оквиру заједничких активности у групи предшколске установе, односно у одељењу школе. Васпитач и наставник при планирању свог рада у групи, односно одељењу, укључује мере и активности предвиђене ИОП-ом.
• Педагошки асистент: Пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Педагошки асистент у свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно другим законским заступницима, органима јединице локалне самоуправе, надлежним установама, организацијама и удружењима.
• Тим за додатну подршку детету и ученику: Израђује ИОП на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила. Тим периодично вреднује остварење ИОП-а. На основу резултата вредновања ИОП-а, тим допуњује педагошки профил у складу са актуелном образовном ситуацијом и израђује предлог измена и допуна ИОП-а. Чине га одељењски старешина, стручни сарадник, наставник и родитељ.
• Тим за инклузивно образовње установе: Стара се о квалитету инкузивног образовања на нивоу школе, координира рад установе у области ИО, прати рад тимова за додатну подршку и иницира мере за унапређивање процеса ИО. После донете одлуке о прихватању предлога за утврђивање права на ИОП, директору установе предлаже чланове тима за пружање додатне подршке. Предлог за утврђивање права на ИОП подноси директору установе. Након увида у ИОП, предлаже педагошком колегијуму усвајање ИОП-а.
• Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања: сарађује са тимом за инклузију на превенцији дискриминације, а посебно у спровођењу интервентних активности када се посумња или утврди дискриминаторно понашање или акт насиља према деци и ученицим из осетљивих друштвених група.
• Други тимови формирани у школи/ПУ: Све области за које могу бити задужени различити тимови у обавези су да уважавају различитости и ускладе активности са принципима инклузивног образовања.
• Педагошки колегијум установе: доноси ИОП као посебан акт установе на предлог тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке детету и ученику; на овај начин усвојен ИОП постаје саставни део Школског програма.

Индивидуални образовни план (ИОП) је програм наставе и учења који школа доноси за појединачног ученика или за дете у предшколској установи.

Право на ИОП има дете, ученик и одрасли којем је потребна додатна подршка због тешкоћа у приступању, укључивању и учествовању у образовању и васпитању, односно ако имају тешкоће у учењу, сметње у развоју или инвалидитет, потичу из социјално неподстицајне средине или им је, из других разлога, потребна подршка у образовању.

Право на индивидуални образовни план има и дете или ученик са изузетним способностима и у тим случајевима ИОП препознаје и подстиче надареност ученика.

У зависности од врсте и интензитета подршке која је потребна дету, ученику и одраслом, ИОП може бити:

1. ИОП1 је прилагођени програм наставе и учења којим се пружа подршка, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, као  и метода рада, уџбеника и наставних средстава, односно активности у васпитној групи, њихов распоред, као и лица која пружају подршку;
2. ИОП2 је измењени програм наставе и учења којим се, осим прилагођавања простора, услова и метода рада, планира прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете.
3. ИОП3 је проширен, продубљен и обогаћен програм наставе и учења који се примењује за ученике са изузетним способностима

 

Детету, ученику и одраслом, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана. (Закон о основама система образовања и васпитања, чл. 76. став 1.) 

Сврха прилагођавања је постизање добробити за ученика којем је потребна додатна подршка у образовању. Мере прилагођавања усмерене су ка укључивању ученика у наставни процес, активностима које се реализују заједно са другим ученицима, ка развијању самопоштовања, учењу и напредовању.

Другим речима, развија се осећај припадности групи, осећај компетентности и аутономије. У овоме је смисао инклузивног образовања

Прилагођавање простора и услова тј. организације рада односи се на уклањање физичких баријера и прилагођавања простора и рада, коа што је постављање рампе, уклањање прагова, рељефне ознаке за кретање на поду; близина табле и константан распоред намештаја за слабовидог или слепог ученика, распоред часова.

Прилагођавање материјала и учила подразумева коришћење различитих материјала (као што су визуелни, сликовни, звучни, тактилни материјали и конкретни предмети који су неопходна подршка у учењу деце/ученика из осетљивих група), прилагођених радних листова и задатака (нпр. графички прикази, или задаци са понуђеним одговорима за ученике са дислексијом и слично), као и прилагођених уџбеника (нпр. уџбеници на Брајевом писму) и асистивне технологије (нпр. посебни рачунарски програми и тастатуре).

Прилагођавање метода, техника и облика рада подразумева употребу различитих приступа (нпр. активно и кооперативно учење, учење корак по корак и слично), различитих метода (нпр. учење путем открића, искуствено учење, радионица, пројектно учење, комплексна метода почетног читања и писања), различитих техника и облика рада (нпр. представљање истог садржаја вербалним, графичким и сликовним техникама или рад у малим групама, у пару и слично). 

Прилагођавање садржаја и образовних исхода подразумева сажимање или обогаћивање садржаја (нпр. обрада кључних наставних јединица, издвајање сажетка градива или додавање „тематских“ садржаја зависно од интересовања ученика), као и измену прописаних образовних исхода који треба да буду у зони наредног развоја ученика.

Прилагођавање начина праћења напредовања и оцењивања подразумева да се у ситуацијама провере постигнућа и оцењивања примењују исте стратегије које су за тог ученика подршка у учењу, као што су тест са увећаним фонтом, само усмена или само писана провера знања, једноставна инструкција, мањи број задатака на тесту, градиво подељено у мање целине, примена средства асистивне технологије и друго.

У циљу смањивања ризика од осипања ученика којима је потребна додатна подршка из васпитно-образовног система, али и обезбеђивања континуитета додатне подршке, образовне установе су у обавези да сарађују, размењују информације и добру праксу подршке ученику. 

Сарадња између образовних установа се формализује кроз План транзиције који израђује Тим за додатну подршку. План транзиције се припрема приликом укључивања детета у образовну установу, преласка са једног нивоа образовања на други и из установе у установу, као и из развојне групе у васпитну групу у предшколском васпитању и образовању, односно из одељења за децу са сметњама у развоју у редовно одељење. Овај план се припрема и за завршетак школовања и припреме за самостални живот у заједници.

Прилагођавање завршног, матурског и пријемног испита

Прилагођавање завршног испита за ученике којима је потребна додатна подршка врши се у складу са врстом потребне додатне подршке коју је ученик имао током школовања. За полагање завршног, матурских и пријемних испита испита, потребна прилагођавања предлаже и образлаже Тим за додатну подршку ученику.

Прилагођавања се организују за полагање:

• Завршног испита на крају основног образовања и васпитања
• Матурског и завршног испита на крају средње школе
• Пријемног испита за упис у средњу школу
• Пријемног испита за упис на високообразовну установу

Прилагођавања у складу са мерама индивидуализације или ИОП1 могу бити прилагођавање услова, простора, времена за израду теста, прилагођавање теста у смислу пребацивања на Брајево писмо, увећаног фонта, у електронском формату, присуство личног пратиоца и др., али не и прилагођавање задатака који се налазе у тестовима.

За ученике који се образују по ИОП2, школа израђује индивидуализован, садржински измењен тест за сваког ученика појединачно, у складу са прилагођеним образовним исходима из ИОП2.

Упис у средњу школу

Афирмативне мере које подржавају и подстичу прелазак ученика из осетљивих група из основне у средњу школу су:

• Упис у средњу школу после обављеног завршног испита по посебној процедури и на основу упута Окружне уписне комисије за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом

Тим за инклузивно образовање школе, у сарадњи са учеником и његовим родитељима, предлаже најмање три образовна профила/занимања која су у складу са исказаним жељама ученика, али и са интересовањима, постигнућима и нивоом функционалности ученика. Школа доставља листу жеља и пратећу документaцију о ученику Окружној уписној комисији, на основу чијег упута се кандидат са сметњама у развоју и инвалидитетом, пре расподеле осталих ученика по школама и образовним профилима, распоређује у одговарајућу школу. На тај начин се обезебеђује да одељење у које је уписан ученик са сметњама у развоју има мањи укупан број ученика.

• Афирмативна мера која подржава прелазак ученика из осетљивих група на наредни ниво образовања је и процентуално увећавање бодова на завршном испиту за ученике припаднике ромске националне мањине, етничке групе за која је у највећем ризику од напуштања образвно-васпитаног система, ученике из социјално депривираних средина, ученици мигранти и све друге који су некој потреби за подршком

Ресурсни центри су успостављени у циљу унапређивање квалитета инклузивног образовања и васпитања и повећање доступности додатне подршке дeци, ученицима и одраслима, њиховим породицама, али и запосленима у установама образовања и васпитања који непосредно раде са децом и ученицима из осетљивих друштвених група. 

У циљу једнаке доступности, мрежу ресуср центара чини 13 установа које остварују изузетне резултате у реализацији инклузивног образовања и васпитања деце из осетљивих група. Они су  равномерно распоређени на целој територији Републике Србије.

Пет од укупно 13 ресурс центара има  посебну улогу када је реч о примени асистивних технологија којима се унапређује и олакшава учење и напредовање ученика са сметњама у развоју и њихово учешће у школским и вршњачким активностима.

Асистивне технологије (АТ) представљају важан фактор у инклузивном образовању зато што омогућавају већи степен независности и аутономије у образовању, раду и животу, као и приступ садржајима који би ученицима били у потпуности недоступни или тешко доступни без коришћења АТ.

За одређену децу, асистивне технологије представљају разлику између искључивања и укључивања, између ускраћивања и равноправног уживања права. Способности све деце се могу битно унапредити доступношћу одговарајуће асистивне технологије која подржава њихово учење, а уважава дете и његове индивидуалне потребе.

Детаљније информације о услугама ресурсних центара доступне су на веб платформи на следећој адреси: https://www.eduinclusion.net/resources-center/

Улога педагошких асистената је вишеструка. Они пружају помоћ и додатну подршку деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помажу наставницима, васпитачима и стручним сарадницима.  Рад са породицама је саставни део посла педагошких асистената, као и сарадња са надлежним органима јединице локалне самоуправе, организацијама, установама, службама и удружењима.

Педагошки асистент није персонализована услуга и представља помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и ваннаставним активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.

Педагошки асистенти који пружају подршку ученицима ромске националности којима је потребна додатна подршка у образовању могу да буду ангажовани када установу похађа најмање 20 ученика којима је потребна додатна подршка у образовању.

Педагошки асистенти за децу и ученике са сметњама у разоју и инвалидитетом могу бити ангажовани уколико школа није у могућности да пружи додатну подршку за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у складу са законом и уколико нема ангажованог дефектолога на пословима стручног сарадника или наставника, а ако има најмање 10 ученика који се образују по индивидуалном образовном плану (ИОП2), односно 20 ученика који се образују по ИОП2 .

Интерресорну комисију образује јединица локалне самоуправе на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. 

Интерресорна комисија врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком, тј. у оквиру свог Мишљења обједињује подршке које су потребне детету, ученику и одраслом полазнику за укључивање у образовање и живот у заједници.

Лични пратилац је услуга из домена социјалне заштите. 

Услуга лични пратилац детета финансира се из буџета градова и општина, односно за њихово обезбеђивање задужена је јединица локалне самоуправе, а на основу процене надлежног центра за социјални рад.

Право на услугу лични пратилац детета има дете са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе.

Захтев за личног пратиоца подноси се надлежном центру за социјални рад на локланом нивоу, на основу препоруке Интерресорне комисије.