Инклузивно образовање је постало неодвојиви део образовног система и образовања деце у Србији
Инклузивно образовање је постало неодвојиви део образовног система и образовања деце у Србији. О томе говоре подаци о значајном побољшању квалитета и доступности инклузивног образовања. Све је већи обим подршке инклузивном образовању сваког детета у предшколским установама и школама, и бројни су примери успешне инклузивне праксе посвећених наставника. Образовни систем пролази кроз реорганизацију увођењем нових ресурса и механизама за оснаживање наставника и школа у подршци деци којој је потребна свеобухватнија подршка, укључујући и коришћење асистивних технологија.
На конференцији „Заједно за свако дете“ учествовало је више од 200 доносилаца одлука, образовних стручњака, наставника и представника академских и истраживачких организација, невладиних и међународних организација, као и деце и младих који су разменили искуства и примере добре праксе инклузивног приступа у образовању из земље и иностранства. Такође, конференција је представила резултате пројекта „Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка“ који спроводе Министарство просвете Републике Србије, УНИЦЕФ и Делегација Европске уније у Србији.
Од системског увођења инклузивног образовања 2009. године, Влада Републике Србије и Министарство просвете су као један од приоритета Стратегије развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године дефинисали инклузивно образовање.
Министарка просвете проф. др Славица Ђукић Дејановић истакла је да је развој инклузивног образовања стратешки циљ Влада Републике Србије и Министарства просвете.
Током 15 година примене инклузивног концепта у образовању унапређени су капацитети школа и наставника, и данас се више 20.000 ученика образује према индивидуалним образовним плановима у редовним школама. Такође, уведени су иновативни механизми за подршку установама, као што су саветници спољни сарадници за инклузивно образовање, 13 ресурс центара који ученицима обезбеђују приступ асистивним технологијама, ангажовано је 280 педагошких асистената за децу ромске националности, а интензивно радимо и на обезбеђивању педагошких асистената за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Унапређивање инклузивног образовања је стратешки циљ зато што је реч о најправеднијем образовном контексту“, рекла је министарка Ђукић Дејановић.
Пројекат „Унапређени равноправни приступ и завршавање предуниверзитетског образовања за децу којој је потребна додатна образовна подршка“ један је од пројеката којим Европска унија, као највећи донатор у Србији, подржава модернизацију система образовања и усклађивање са стандардима и праксама земаља Европске уније. Од 2003. године, Европска унија је донирала за реформу сектора образовања више од 130 милиона евра за унапређење предшколског васпитања и образовања, реформу средњег стручног образовања и образовања одраслих, реновирање и опремање школа и факултета, као и подршку инклузивном образовању.
Данас завршавамо успешан пројекат о инклузивном образовању, али и прослављамо значајан јубилеј: 15 година унапређивања инклузивног образовања у Србији. Желим да истакнем кључну улогу коју локални актери играју у унапређењу овог процеса. Надам се да ће заједница практичара коју смо кроз овај пројекат оснажили наставити да расте, обезбеђујући да свако дете добије подршку коју заслужује. Наставићемо да подржавамо инклузивне образовне политике у Србији“, истакла је Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији.
Инклузивно образовање може довести до бољих исхода учења за сву децу, не само за децу са сметњама у развоју. Инклузивно образовање промовише толеранцију и омогуц́ава социјалну кохезију, јер негује кохезиону друштвену културу и промовише једнако учествовање у друштву. Стога је инклузивно образовање исплативије од одвојеног школовања.
Србија је направила значајне кораке у инклузивном образовању у последњих 15 година, и показала је да је посвец́ена да покаже како инклузивне праксе не само да подржавају право сваког детета на квалитетно образовање, вец́ и да граде јаку и разнолику базу људског капитала која је неопходна за економску отпорност. Међутим, текућа глобална криза учења и изазови као што су разлике у приступу и исходима за маргинализовану децу указују на хитну потребу да се продубе реформе и обезбеди да ни једно дете не буде остављено“, истакла је Деyана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији.
Инклузивно образовање превазилази сам сектор образовања. Трајна промена захтева координисану акцију у образовању, здравству, социјалном и приватном сектору, са породицама у центру. Инклузивно образовање се мора посматрати као део једног већег циља: да се пружањем образовања допринесе стварању правичнијег и мање дискриминаторног друштва за свако дете.