Јасмин Хоџић на скупу о образовању у Скопљу
Министарство просвете је у својој Стратегији развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године јасно препознало и истакло потенцијал дигиталног образовања у циљу унапређења квалитета наставе и постигнућа ученика, изјавио је државни секретар Јасмин Хоџић на скупу о образовању, истраживању иновацијама и културу, која се одржава у Скопљу.
Он је Министарском састанку Управљачких платформи Западног Балкана за образовање и обуку, истраживање и иновације и културу истакао да је препознат низ стубова дугорочног развоја, као што су на пример повећање броја школа које имају дефинисан дигитални сегмент Развојног плана установе, повећање броја школа које остварују неопходне услове за реализацију квалитетне хибридне наставе, повећање нивоа дигиталних компетенција наставника, директора и ученика.
Систем образовања у Србији, како је рекао, оријентисан је ка стварању услова да ученици стекну кључне компетенције за целоживотно учење и међупредметне компетенције.
“Фокус је на стицању знања и вештина са акцентом на међупредметну сарадњу и развој вештина за 21. век. Предвиђено је да се дигиталне компетенције развијају кроз процесе наставе и учења у оквиру свих предмета”, рекао је Хоџић.
Истакао је да у систему постоје механизми усмерени на развој дигиталних компетенција наставника и ученика попут бројних прилика за професионални развој наставника и квалитетан план и програм наставе и учења. Такође, промовише се педагошка примена дигиталних технологија.
Када говоримо о компетенцијама ученика предмет Дигитални свет је од школске 2020/2021. године обавезан школски предмет у оквиру првог циклуса основног образовања од 1. до 4. разреда основне школе.
У другом циклусу образовања, од петог до осмог разреда основне школе постоји обавезан предмет Информатика и рачунарство, који је уведен од школске 2017/18. године. Осим тога, ученици од 5. до 8. разреда имају и обавезан предмет Техника и технологија.
Министарство просвете, како је рекао, и у наредним годинама остаје посвећено стварању повољног амбијента за квалитетније образовање на свим нивоима, раст и развој креативности, знања и иновација.
“Циљ је да у свим областима препознајемо таленте у најранијем узрасту како би их неговали и пружили им адекватну подршку”, рекао је Хоџић.
Како је рекао, пружање подршке универзитетима да узму учешће у будућим алијансама и да заједно подносе и друге предлоге пројеката у оквиру европских програма Еразмус+ и Хоризонт, као и формирање иновативних заједничких студијских програма представља основу за даљи развој високог образовања Западног Балкана.
Овај скуп је отворила европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Илијана Иванова.