Министарство редовно одржава социјални дијалог са синдикатима
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је претходних година у циљу ставрања подстицајног окружења за научна истраживања реформисало систем финансирања науке и повећало улагања у развој научне инфраструктуре.
У односу на период од пре десет година улагања у науку су већа за 80 одсто, средства улагана у развој инфраструктуре већа су три пута, а примања научника већа су за 35 одсто.
Министарство просвете науке и технолошког развоја синдикате сматра партнерима и зато је сваки пропис, сваки документ јавне политике припремљен и свака реформска промена у области образовања и науке спроведена у сарадњи и уз консултације са синдикатима. Зато Министарство најоштрије демантује тврдње синдиката да нема социјалног дијалога:
- Систем финансирања науке промењен је и уређен тако да буде известан у и погледу егзистенције научника и у погледу финансирања њиховог научно-истраживачког рада. Управо Синдикат запослених у научноистраживачкој делатности Србије био је један од иницијатора ове промене коју је спровело Министарство и која је омогућила да институти буду индиректни корисници буџета, чиме су се обезбедили услови за стабилан рад института и истраживача, а да се пројектно финансирање истраживања одвија преко посебног фонда – Фонда за науку.
- Представници синдиката били су укључени у израду важећег Закона о науци и истраживањима. У поступку јавне расправе усвојена је већина предлога, примедби и сугестија и синдиката и научне заједнице.
- Синдикат је укључен и у припрему Програма институционалног финансирања института, а предлог овог прописа упућен је Министарству финансија.
- У сарадњи са Синдикатом припремљен је предлог Каталога радних места у науци. Управо је Синдикат предложио описе занимања за истраживачка, научна и стручна звања у Каталогу. Овај документ је упућен у даљу процедуру министарству које је овлашћено да предлаже Уредбу о каталогу радних места.
- Синдикати су били неизоставни саговорник у припреми свих стратегија, а састанци се одржавају редовно и увек када синдикат то захтева.
Такође, нетачне су тврдње да Министарство не подстиче научнике да остану у земљи и баве се научно истраживачким радом. Од 2018. године Министарство финансира плате 1657 младих истраживача и њихово укључивање у научно-истраживачки рад. Поред тога, стпендије за докторанде су знaтно повећане и данас износе 50.000 динара месечно.
Поред улагања у инфраструктуру, обезбеђивања стабилног финансирања научноистраживачких организација и научних истраживања, Министарство на годишењем нивоу издвоји око 817 милиона динара за посебне програме којима стипендира младе и надарене научнике за научноистраживачки рад, финансира учешће истраживача на научним скуповима у иностранству, постдокторско усавршавање истраживача, набавку научне и стручне литературе из иностранства, приступ електронским научним и стручним базама података, издавање научних публикација и одржавање скупова.
Указујемо да просек плате истраживача у зависности од истраживачког, односно научног звања и година на основу којих се израчунава минули рад износи од 70.000 и 110.000 динара нето.
Министарство има разумевање за захтеве синдиката и сматра да се на унапређењу статуса научника и услова за научноистраживачки рад мора још много радити да би се надокнадиле деценије у којима је наука заиста била у запећку.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја синдикате у овом процесу види као партнере, што и доказује чињеница да су они укључени у сваку активност у овој области.