Национални оквир квалификација у Србији – успостављање комуникације између образовања и тржишта рада
Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић на конференцији „Национални оквир квалификација у Србији – успостављање комуникације између образовања и тржишта рада“, рекао је да Национални оквир квалификација (НОК) вероватно најважнији предуслов за стране инвестиције у Србији. Он је истакао да Министарство просвете јесте носилац пројекта израде Националног оквира квалификација, али и навео „да тим послом не треба да се бави само министарство, већ да морају да буду укључени и други субјекти“.
Министар Вербић је рекао да је Министарство већ неколико година посвећено процесу израде НОК-а и навео да је завршено око 40 одсто тог посла.
Према његовим речима, послодавци и инвеститори желе да виде квалификације, шта неко уме и зна да уради.
„Када будемо завршили Национални оквир квалификација сваки послодавац ће знати шта значи која диплома и ко шта зна. Такође, тада ће социјални партнери много боље моћи да заштите професије“, рекао је Вербић.
Говорећи о сарадњи привреде и школа рекао је да би било добро да свака школа има партнера или покровитеља који ће да учествује на пример у трошковима превоза ученика, обезбеђивање уџбеника…
Подсетивши да је донет закон који уређује образовање одраслих, министар се оценио да је потребно да се повећа број организација које учествују у стицању квалификација и присталица тезе да цивилни сектор треба да буде носилац неформалног учења, јер је, каже, флексибилнији и динамичнији од формалног, који не може да одржи корак у области образовања одраслих.
Председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић рекао је да је Национални оквир квалификација карика која недостаје у испуњавању болоњског процеса, те констатовао да Универзитет треба да покаже спремност да отворено и флексибилно приступи тим дешавањима.
„Морамо посматрати ствари не само у оквиру Србије него европски, као и да водимо рачуна како да наше квалификације буду препознате другде, али и да препознамо квалификације других на српском тржишту“, истакао је Поповић и упозорио на проблем нивоа квалитета диплома које долазе из других средина, због чега сматра да квалитет диплома треба да буде један од циљева.
За решавање проблема високе стопе незапослености у Србији неопходна је сарадња сектора образовања и тржишта рада, изјавио је шеф Делегације Европске уније у Србији Мајкл Давенпорт додајући да је ЕУ до сада уложила око 100 милиона евра у образовање и запошљавање у Србији кроз набавке, техничку помоћ и инфраструктуру.
„У Србији влада велика незапосленост. Тржиште рада нема довољан број квалитетно образоване радне снаге тако да је неопходна додатна обука. Да би се превазишао проблем потребно је деловање оба сектора, образовања и тржишта рада“, рекао је Давенпорт . Он јеконстатовао је да Национални оквир квалификација представља начин да се одреде и попишу знања и вештине, које су потребне за одређено занимање, као и да обезбеђује базу за повезивање односа између занимања из различитих сектора.
„С обзиром на то да се тржиште рада састоји од мноштва сектора, за Србију је веома важно да се формира што већи број секторских већа да би могли успешно да раде на НОК“, поручио је Давенпорт.
Према његовим речима, повезивање система образовања и тржишта рада представља изазов не само за Србију већ за све земље чланице ЕУ у којима влада висока стопа незапослености, а Србија је постигла велики напредак у подизању нивоа свести у тој области.
„Кроз пројекте посвећене средњем и стручном образовању одржавали смо рад на НОК, који је у тесној вези са осигурањем и обезбеђивањем квалитета у настави, чији је циљ да обезбеди добро обучену радну снагу“, рекао је шеф Делегације ЕУ и додао да ће Унија наставити да сарађује са Министарством просвете по том питању.
„Препознали смо проблеме привредника са необученом радном снагом, а тај стуб је изузетно важан за друштво. Једна од првих мера прилагођавања и превазилажења тог проблема је праћење и анкетирање фирми на годишњем нивоу о њиховим потребама, коју радну снагу би они хтели а запосле“, рекао је он.
Коруноски је истакао да би фирме више требало да признају и неформално образовање, где највећи део вештина није стечен формално, већ кроз рад, јер, како је приметио, такве вештине често имају већу вредност у пракси од формалне дипломе.
Он је рекао да Министарство привреде жели да посвети више пажње развоју предузетништва, јер сматра да је то једна од најслабијих тачака, а предузетници су ти који вуку друштво.
Модератор уводног дела конференције је била Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (БФПЕ), који је уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја и медијског покровитеља агенције Танјуг, организовао конференцију.
Он је рекао да Министарство привреде жели да посвети више пажње развоју предузетништва, јер сматра да је то једна од најслабијих тачака, а предузетници су ти који вуку друштво.
Модератор уводног дела конференције је била Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (БФПЕ), који је уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја и медијског покровитеља агенције Танјуг, организовао конференцију.
У Србији је комуникација образовања и тржишта рада путем формално стечених квалификација које дају основне информације о томе колико година смо образовање стицали, а ништа о оспособљености за одређене послове. У другом делу конференције, о развоју Националног оквира квалификација у Србији, говориле су Мирјана Бојанић, посебна саветница министра просвете, науке и технолошког развоја и председавајућа Стручног тима за израду НОК-а у Србији, Тања Илић, руководилац Центра за додатно образовање и обуку из Националне службе за запошљавање и Мирјана Ковачевић, директорка центра за едукацију из Привредне коморе Србије.