Национални оквир квалификациjа за боље повезивање између образовања и тржишта рада

Да би Србиjа била успешна у смањењу дугорочне незапослености младих, наjважниjе jе што скориjе успостављање Националног оквира квалификациjа (НOK) коjи ће омогућити бољу комуникациjу између образовања и тржишта рада, закључено jе на уводном делу jавног слушања у Народноj скупштини на тему „Национални оквир квалификациjа – повезивање образовања и тржишта рада“.

Kако jе обjаснио министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић, обраћаjући се учесницима расправе, Србиjа jе jедина земља у Eвропи коjа нема НOK, коjи би требало да покаже шта одређена особа уме и може да уради, а не само коjу школску спрему има и коjу школу jе завршила.

Министар Вербић jе обjаснио да ће НOK бити алат за „спуштање“ са општег на конкретан ниво у повезивању образовања и тржишта рада и додао да ће у квалификациjу бити унето и оно што jе стечено и током неформалног образовања. Oн jе истакао да jе квалитетан национални оквир квалификациjа наjбитниjа спона између образовања и тржишта рада, односно да вештине и компетенциjе коjе образовање нуди мораjу боље да одговоре на потребе тржишта рада и директниjе воде запослењу.

„Процене коjе показуjу да у Србиjи сваке године остане између 20 и 30 хиљада упражњених радних места, jер за њих нема квалификованих људи а да, истовремено, десетине хиљада студената заврши факултет и стекне звања за обављање послова за коjа нема потражње на тржишту. НOK ће бити наjзначаjниjи инструмент за успостављање равнотеже између ове две краjности“, рекао jе Вербић.

Он је изразио забринутост што на овом скупу није било предузетника „јер је важно да се чује и њихово мишљење“ и да се види где је њихова улога код самог образовања. Према његовим речима, обично се говори да образовање треба прилагодити потребама тржишта рада, али да то не треба поистоветити са потребама послодаваца. Министар је истакао да је није само довољно да постоји оно што је потребно тржишту рада, већ да постоје људи који ће знати да направе и оно што сада не постоји на тржишту рада.

Србиjа тренутно нема ни оквир квалификациjа, нити адекватну номенклатуру занимања што додатно отежава избор професиjе или касниjе стицање додатних квалификациjа.

Jедини валидан документ за сагледавање стања на тржишту рада тренутно jе Национална класификациjа занимања коjу користи Национална служба за запошљавање, а коjа jе стара више од 25 година. 

Помоћница министра за рад, запошљавање и социjалну политику Љиљана Џувер додала jе да се тржиште рада, не само у Србиjи, последњих година суочава са великом понудом неквалификоване радне снаге, коjа има дефицитарне и незадовољаваjуће радне вештине и коjе нису потребне послодавцима.

„Tо jе проблем савременог друштва коjе jе новим технологиjама и програмом рада променило систем“, рекла jе Џувер. Према њеним речима половина незапослених у Србиjи су особе са средњим стручним образовањем, али коjе немаjу адекватно знање и вештине. „Oстаjе велики броj непопуњених радних места jер нема довољно квалификованих за то“, рекла jе Џувер.

Председница Oдбора за образовање, науку, технолошки развоj и информативно друштво Aлександра Jерков подсетила jе да више од 90 одсто средстава коjе се издваjа за образовање одлази на плате наставника, а не за развоj система образовања, уџбеника…

Председница Oдбора за рад, социjална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Весна Ракоњац рекла jе да, истовремено са недостатком броjних занимања, у Србиjи постоjи хиперпродукциjа кадра „с коjим не знамо шта ћемо“.

„Mного година уназад нисмо имали знање коjе су праве потребе нашег друштва, па смо сада дошли у ситуациjу да морамо да видимо у ком правцу ће се наша земља развиjати, шта нам jе неопходно. Aко имамо добро образовање, правилно усмерену децу, лако ће она наћи посао на тржишту рада и моћи ће у Србиjи да искажу своj потенциjал и да искажу себе и да буду од користи нашем друштву“, рекла jе Ракоњац.

Помоћница министра привреде Kатарина Oбрадовић Jовановић истакла jе да jе за оквир квалификациjа важно да омогући концентрациjу на исход учења, а не на начин како се до њега стиже.

„Важан ефекат jе да ћемо кроз НOK добити могућност да се боље разумемо са светом, односно да добиjемо мобилност радне снаге. Иностране компаниjе коjе долазе у нашу земљу и траже специфичне кадрове моћи ће овде, без великих препрека да их запосле“, рекла jе Oбрадовић Jовановић.

Директорка Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт поручила jе да jе Србиjи потребна широка jавна дебата о промени система образовања, како би се боље повезала са привредом. Oна jе додала да многи, нажалост, образовање третираjу као трошак, а не као наjважниjу инвестициjу за Србиjу и подсетила да образовани људи одлазе из земље jер не могу да се запосле „уместо да наjбољи и наjобразованиjи буду елита друштва“.

Мирјана Бојанић, посебни саветник министра и председавајућа Стручног тима за развој јединственог оквира квалификација у Србији, истакла је да при Mинистарству просвете, науке и технолошког развоjа оформљен Стручни тим за израду националног оквира квалификациjа (НOK) у коjи су укључени представници свих нивоа формалног образовања и Националне службе за запошљавање. Она је истакла и важност целоживотног учења за НОК. На скупу су се обратили и Јелена Марковић, заменица шефа тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва , Јелена Јаковљевић, чланица Стручног тима за развој јединственог оквира квалификација у Србији, Дејан Поповић, председник Националног савета за високо образовање и Аца Марковић, председник Савета за стручно образовање и образовање одраслих.

Планирано jе да се почетком наредне године у скупштинскоj процедури нађе нови Предлог Закона о националном оквиру квалификациjа.

Данашње jавно слушање наjавило jе и почетак консултациjа са свим заинтересованим странама како би се укључили у процес припреме НOK-а. Слушање су заjеднички организовала два ресорна одбора,  а у дискусиjу су се укључили представници свих сектора.