ОДЕЉЕЊА У КОЈИМА СЕ ДЕО НАСТАВЕ ОСТВАРУЈЕ НА СТРАНОМ ЈЕЗИКУ
Двојезична настава пружа ученицима могућност стицањa интеркултуралне и интердисциплинарне отворености и интензивно усавршавање страног језика на којем се остварује део наставе. Најмање 30% школског програма се реализује на страном језику. Настава се одвија по званичном Плану и програму наставе и учења Републике Србије, укључујући и оне предмете у оквиру којих се део наставе реализује на страном језику.
Значај билингвалног образовања огледа се у креативности и иновативности, развијању критичког мишљења као и стварању услова за лакшу интеграцију младих у ширем окружењу.
Образовно–васпитни процес који се остварује кроз двојезичну наставу подстиче код ученика лични, друштвени и професионални развој, као и развој кључних и међупредметних компетенција и мотивише младе за целоживотно учење.
Познавање страних језика је препознато као кључна компетенција на тржишту рада. Због тога је двојезична настава у стручним школама неопходна како би се језичке вештине ученика унапређивале и како би се млади боље припремили за тржиште рада, посебно у контексту процеса глобализације. Интегрисано учење језика и стручних садржаја (енг. CLIL – Content and Language Integrated Learning) у стручним школама задовољава потребе привреде кроз унапређивање општих и стручних језичких вештина запослених, као и повећањем компетенција професионално активних људи.
CLIL метода је природни савезник стручног образовања, како с обзиром на његов практични приступ, тако и на развој/подстицање вишејезичности. Фокус CLIL методе је на усвајању процедуралног знања које представља начин остваривања циљева стратешке иницијативе ЕУ 2020.
Специфичност Плана наставе и учења за гимназије за ученике који похађају одељење у којем се део наставе остварује на страном језику је у томе што ће ученици након четири године школовања имати:
- веће могућности за лични и професионални развој, шире образовање, успешније владање страним језиком, већи потенцијал за прилагођавање настави и учењу на високошколским установама;
- диплому на крају школовања да су савладали програм двојезичне наставе на нивоу Б2;
- могућност уписа на различите високошколске установе;
- сазнања о различитим праграмима и могућностима за даље образовање;
- способност студирања на страним универзитетима праћено добрим предзнањем страног језика;
- олакшану мобилност младих на међународном тржишту рада;
- могућности за развој индивидуалног потенцијала, као и могућност веће друштвене интеграције;
- спремност за полагање међународно признатих испита који су услов за стипендије и даље школовање.
Двојезична настава, садржаји који се изучавају, стручни наставници и опремљене школе стварају услове да матуранти постану изузетно ефикасни студенти на свим факултетима у Републици Србији као и на факултетима у иностранству као што су: Факултет молекуларне биологије у Стразбуру, Друштвени факултет у Ремсу, Инжењерски факултет у Лиону, Сорбона, Политехника у Милану и други. При томе, не само да се ученицима не ускраћује проходност на студијске програме из сасвим других области, већ им се знатно повећава ефикасност студирања и на тим факултетима.
- Проширује се специфичан, стручни вокабулар који је у вези са предметом у коме се остварује део наставе на страном језику;
- Кроз радионичарски рад уче се кључни појмови и продубљују већ стечена знања;
- У раду са језичким асистентом усавршавају се комуникативне вештине;
- Изучавање наставних садржаја кроз видео и писани материјал уз објашњења на самом часу;
- Демонстрација одређених активности уз објашњења;
- Часови конверзације и дебате;
- Усвајање нове терминологије, решавање задатака, проучавање текстова и превода текстова. Тумачење, разговор, поређење превода са оригиналом и разоткривање специфичних погледа на свет у зависности од језичке структуре;
- Обрада граматике која је у комуникативној функцији, уз употребу различитих медија, текстова из свакодневног живота, књижевности, видео и аудио материјала;
- Учешће у пројектима/презентацијама, израда видео записа, квизова.
У средњим стручним школама је заступљена CLIL метода која има за циљ усвајање стручног вокабулара и терминолошких одредница, употребу значења и разумевања у контексту, као и коришћење прагматичног значења. На овај начин ученици се подстичу да развију што богатију лексику, као и да употребљавају синтаксичке конструкције својствене стручном предмету чиме се развија језичка продукција. Ученици користе циљни језик без страха од грешака јер је фокус на значењу курикуларних појмова.
У наставку можете преузети тестове и решењa тестова за упис у школску 2020/2021. године:
Предност образовања у гимназијским одељењима у којима се део наставе остварује на страном језику је:
- могућност да се усаврше комуникативне и језичке компетенције ученика;
- учешће у настави језичких асистената чији је матерњи језик онај који се изучава у билингвалном одељењу;
- прилика да се стекну јединствена животна искуства и оплемени лична култура;
- услови да се кроз радионице у мање формалном школском контексту продубе и примене сопствена знања;
- учешће у пројектима и радионицама са осталим билингвалним школама у Србији;
- размена и сарадња са другим ученицима и школама у којима је заступљена двојезична настава;
- бољи развој когнитивних способности као последица комуникације и учења на страном језику.
Двојезична настава у средњим стручним школама ученицима омогућава:
- да развију потребне когнитивне и језичке вештине за рад у струци;
- да усаврше листу функционалних језичких фраза које се користе за рад у струци на интернационалном нивоу;
- да остваре висок ниво академских језичких компетенција што им такође даје прилику за наставак образовања на страном језику;
- лакшу проходност на европско тржиште рада где је познавање језика струке и примена стручних знања у практичном раду, императив у процесу глобализације.
Упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику обавља се за одељења општег типа гимназије, друштвено-језичког и природно-математичког смера, као и за неколико образовних профила у стручним школама.
Пријемни испит за упис у одељење у којем се део наставе остварује на страном језику састоји се из провере нивоа знања страног језика.
На пријемном испиту проверавају се знања из све четири језичке вештине (слушање, читање, писање и говор) на нивоу А2 Заједничког европског оквира за живе језике.
Пријемни испит се састоји из два дела, и то:
1) израде писменог теста из страног језика и
2) усмене провере знања страног језика.
Ученик на писменом тесту из страног језика може да оствари највише 15 бодова, а положио је пријемни испит уколико на писменом тесту из страног језика оствари најмање 9 бодова. На усменој провери знања може да оствари највише 5 бодова.
Ученик може да оствари највише 20 бодова на пријемном испиту из страног језика а положио је пријемни испит ако је остварио најмање 14 бодова из страног језика.
Положен пријемни испит за упис у школу у којој се део наставе одвија на страном језику, не представља услов за рангирање ради уписа у одељење за ученике са посебним способностима за филолошке науке.
Ученик за упис у школу у којој се део наставе остварује на страном језику, који је испунио услове за рангирање ради уписа у образовни профил у стручној школи, положени пријемни испит представља услов за упис датог профила, без додавања додатних бодова приликом рангирања.
Ученици који положе пријемни испит у школи у којој се део наставе остварује на страном језику за одговарајући језик могу да конкуришу за упис у све школе у којима се део наставе остварује на страном језику на територији Републике Србије.
Пријемни испити за одељења у школама у којима се део наставе остварује на страном језику:
- 8.маја 2021. године од 10-12 часова – писмени тест
- 9. маја 2021. године од 10 часова – усмени испит
Средње школе које уписују одељења у којима се део наставе остварује на страном језику у школској 2021/2022. години су:
Бр. | Школа | Страни језик / смер / образовни профил | |
1. | Гимназија „Таковски устанак“, Горњи Милановац | српско- енглески / општи тип | |
2. | Алексиначка гимназија, Алексинац | српско-руски / природно-математички смер
| |
3. | Гимназија, Пирот | српско-француски / природно-математички смер
| |
4. | Митровачка гимназија, Сремска Митровица | српско-енглески / општи тип | |
5. | Десета гимназија „Михајло Пупин“, Нови Београд | српско-енглески / општи тип српско-француски / општи тип
| |
6. | Трећа београдска гимназија, Београд | српско-француски / друштвено-језички смер српско- италијански / друштвено-језички смер | |
7. | Гимназија „Јован Јовановић Змај“, Нови Сад | српско-енглески / природно-математички смер српско-немачки / природно-математички смер српско-руски / природно-математички смер српско-француски / природно-математички смер | |
8. | Гимназија „Бора Станковић“, Ниш | српско-енглески / природно-математички смер | |
9. | Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, Ниш | српско-немачки / природно-математички смер
| |
10. | Ваљевска гимназија, Ваљево | српско-француски / друштвено-језички смер српско-немачки / друштвено-језички смер | |
11. | Гимназија „Светозар Марковић“, Ниш | српско-енглески / природно-математички смер српско-француски / природно-математички смер | |
12. | Ваздухопловна академија, Београд | српско-енглески / техничар ваздушног саобраћаја српско-енглески / авио-техничар |