Одржан регионални скуп о инклузивном образовању
Регионалну конференцију „Политике и пракса инклузивног образовања у југоисточној Европи“, уз присуство 170 учесника из десетак земаља, свечано су отворили министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић и шеф Канцеларије Светске банке у Србији, Тони Верхеијен.
Током уводног говора, министар Вербић осврнуо се на период од протеклих шест година, колико се процес инклузије законски спроводи у нашој земљи, истичући значај инклузивног образовања као најбољи начин остваривање права сваког детета. Он је нагласио да српско друштво мора да постане кохерентно и да свако мора да оствари максимум својих талената.
,,Исходи учења морају да буду исти за све, а путеве можемо да бирамо“, навео је министар Вербић наводећи да ,,школе треба да знају шта и како радити са сваким учеником, јер није сваки начин образовања исти за свакога, али циљеви треба да буду исти’’.
У две пленарне сесије високи званичници говорили су о политикама инклузивног образовања у југоисточној Европи, заједничком раду на реформи али су и представили позитивне примере међународне праксе у овој области.
Директорка Института за психологију, Драгица Павловић Бабић, рекла је да је Институт израдио систем индикатора на основу којих може да се процени и прати стање инклузивног образовања. Према њеним речима, приметан је развој инклузивне свести односно, развој свести о стању људских или дечијих права, али, са друге стране, ипак ,, постоје она подручја где бисмо могли да будемо бољи а она се углавном односе на ставове наставника према деци којима је потребна додатна помоћ, њихова несигурност у раду са њима и то је заиста нешто где је потребно унапређивање „, рекла је она.
Конференција „Политике и пракса инклузивног образовања у југоисточној Европи“ представља трећу фазу пројекта ,, Мониторинг и евалуација инклузивног образовања“, коју реализују Министарство просвете и Светска банка, уз подршку УНИЦЕФ-а, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Фонда за отворено друштво. Циљ овог пројекта је откривање и повећање видљивости примера добре праксе, идентификовање проблема и проналажење начина да се они ефективно реше, успостављање система праћења и вредновања спровођења инклузије и креирање предлога за корекцију законске регулативе.
Пројекат је усмерен на идентификовање како добре тако и лоше праксе и проблема јер, како је објаснио министар Вербић, критике, самокритике и знање о лошој пракси добар су пут да схватимо реалност и унапредимо оно што се није показало као добро.
Последња фаза пројекта, уједно фаза која следи након Конференције, јесте анализа података прикупљених током прве фазе, израда извештаја и препорука.