Шарчевић: Државна матура успоставља фер систем и подиже квалитет образовања
Државна матура биће оцена свеукупног рада школе, омогућиће ученицима да упишу студије које желе, а факултети ће добити најбоље кандидате, изјавио је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.
Шарчевић је, поводом представљања програма државне матуре у хотелу Метропол, рекао да је то веома важна категорија ако желимо квалитет у образовању.
И велика и мала матура су стожерна тачка којом се уводи озбиљност, екстерна оцена и низ других фактора који су добри за ученика. Циљ и главни исход државне матуре је да ученици, родитељи и цело друштво добију много боље обучене младе људе за живот, рекао је Шарчевић.
Он је објаснио и да ће велика матура помоћи и да се утврди квалитет рада наставника, јер мерило неће бити „одлазак неколицине ученика на такмичење, већ постигнуће свих ученика“.
Министар је додао да ће матура омогућити веће могућности за будуће студенте наводећи пример уписа на Електротехнички факултет у Београду, за који сваке године влада велико интересовање и јака конкуренција.
Ако сада аплицирате за ЕТФ и изгубите место за упис за пола поена, морате да чекате други уписни рок када вам није у понуди ниједан технички факултет, већ уписујете нешто што не желите да студирате. То није фер. Са државном матуром учите групу предмета и аплицирате на неограничен број факултета, рекао је Шарчевић.
Према његовим речима на тај начин цео систем се професионализује и постаје праведан, а истовремено ће факултетима обезбедити боље бруцоше.
Ако неко није успео да упише ЕТФ, уписаће Машински или Технолошко-металуршки факултет. То је много праведније, јер се аплицира на много више факултета него што је сада, када се иде на избор само једног, рекао је Шарчевић.
Шарчевић је нагласио да се иста правила односе на државне и приватне факултете и да нико неће моћи ни приватни факултет да упише без матуре.
Положена државна матура биће услов да неко добије сертификат да је завршио средње образовање, без обзира да ли жели да настави школовање.
Државна матура неће бити само формалност, односно неће бити довољно само да се ученик појави и да му неко поклони диплому. Биће уведене строге процедуре, примера ради да су ученици на одређеном растојању, да се снима, да се све ковертира, да испите прегледају други људи…, рекао је Шарчевић.
Он је додао да ће на изради процедура бити искоришћено искуство европских земаља, као и пуноправно чланство у Еразмус плус пројекту.
Већ имам договор са три немачке и три француске гимназије са којима ћемо да направимо први концепт, навео је министар.
Шарчевић је закључио да образовање у Србији постаје озбиљна категорија и да ће оцена престати да буде средство моћи, већ да ће постати мерило знања.
Пробни завршни испит за ученике средњих стручних трогодишњих профила биће организована у новембру, док ће проба државне матуре за ученике у средњим четворогодишњим школама бити у марту и новембру 2020. године.
Планирано је да државна или велика матура буде уведена од јуна 2021. године и она треба да замени пријемни на факултетима. Гимназијалци ће полагати општу матуру, ученици уметничких школа – уметничку, док ће ђаци средњих стручних школа полагати стручну матуру.
Факултети ће задржати право да организују додатне испите за проверу посебних талената и способности кандидата, уколико буду сматрали да је то неопходно.