ЋИРИЛИЦА | LATINICA

Шарчевић: Образовање је апсолутни приоритет Владе Србије

Делегација Министарства просвете, науке и технолошког развоја учествовала је у Темишвару на седмом Дијалогу Народне Републике Кине и држава централне и источне Европе о образовној политици, на којем је министар просвете Младен Шарчевић поручио да Влада Србије препознаје образовање као свој апсолутни приоритет.

На конференцији је, између осталог, било речи о доприносу универзитетске сарадње и размене бољем учењу и подучавању, промовисању квалитета у техничком и стручном образовању, као и о стварању подстицаја за учешће привреде у образовном систему.

Министар Шарчевић је истакао да механизам сарадње земаља централне и источне Европе са Кином олакшава разраду кључних заједничких тема и приоритета сарадње док истовремено подстиче билатералне и мултилатералне програме.

Он је у фокус обраћања ставио конкретне облике просветне и научне сарадње Републике Србије са Кином, који датирају још од 1957.

На основу Споразума о културној сарадњи између Владе ФНРЈ и Владе НР Кине, закљученог у Пекингу 7. јуна 1957, континуирано су потписивани вишегодишњи билатерални програми културно-просветне сарадње. Актуелни програм просветне сарадње између Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарства просвете Народне Републике Кине за период 2016-2020. потписан је у новембру 2015, у Пекингу, рекао је Шарчевић.

Међу бројним споразумима Шарчевић је подсетио на сарадњу у области високог образовања Министарства, универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу са Универзитетом Ђао Тонг из Шангаја, на пилот пројекат „Учење кинеског језика у школама у Републици Србији“ на основу којег 24 кинеских наставника-волонтера подучава тај језик у основним и средњим школама у Србији, као и на бројне стипендије за држављане Србије и Кине.

Посебно бих истакао да смо се приликом дефинисања реформских праваца високог образовања водили и заједничким стратешким циљевима дефинисаним у оквиру Међународне платформе ‘16+1 механизам’ за сарадњу између Кине и земаља централне и источне Европe, објаснио је Шарчевић.

Министар је указао и на одличну научно-технолошку сарадњу, посебно на меморандум о заједничком финансирању развојних и истраживачких пројеката, који је потписан приликом посете кинеског председника Републици Србији у јуну 2016.

На основу њега је објављен Заједнички позив за пријављивање истраживачких и развојних пројеката у периоду 2017-2019, а највеће интересовање било је за пољопривреду, биотехнологију, нанотехнологију и информационе и комуникационе технологије, рекао је Шарчевић.

Када је реч о науци успостављена је сарадња и између неколико институција из Србије, као што су Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Пољопривредног факултета, Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, Института за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“ и Шангајског Института Материа Медика.

Шарчевић је закључио да пример постојеће сарадње јасно указује и на могућности које заједничким залагањем, у билатералном и мултилатералном контексту, тек могу и треба да буду остварене.

Loading