ЋИРИЛИЦА | LATINICA

Успостављен јединствен регистар установа и запослених са наставно-научним, научним, истраживачким и стручним звањима у ДОСИТЕЈ-у

У информационом систему Министарства просвете, науке и технолошког развоја „ДОСИТЕЈ“ успостављен је јединствен регистар установа (института, високошколских установа и иновационих организација) и запослених  истраживача, наставника и сарадника који имају наставно-научно, научно, истраживачко или стручно звање. Циљ успостављања регистра је повећање квалитета, праћење и унапређење  научно-истраживачког рада и високог образовања у Србији на нивоу установе и запослених са звањима, с обзиром да ће он омогућити праћење перформанси система у реалном времену и транспарентност кроз портал отворених података.

Тренутно у регистру установа, којих има укупно 290, у државном, приватном и мешовитом власништву, осим основних података о установи, постоје и подаци о броју запослених истраживача, наставника и сарадника разврстаних по врсти звања, укључујући и студенте докторских студија. У установама које су акредитоване за научноистраживачки рад укупан број истраживача са звањима у регистру је 17421 на данашњи дан, од чега 13455 запослених на високошколским установама, 4120 на институтима и 325 истраживача је запослено у иновационим организацијама.  Треба напоменути да  је 4327 истраживача у статусу студента докторских студија, од тога њих 1705 није укључено у текући пројектни циклус.

У односу на 11450 до сада финансираних истраживача у оквиру текућег  пројектног циклуса, у регистру је до сада пријављено од стране установа 5523 нових истраживача, и то њих 4490 запослених на високошколским установама, 474 на институтима и 65 у иновационим организацијама.  Млађих од 30 година је 994 истраживача који нису укључени у пројекте. Највише је нових истраживача у звању доцента (1492), асистента (1369), а нешто мање у звању ванредног и редовног професора (950 и 875). У истраживачким звањима је њих 360, научним 125 а са стручним звањима је 357 нових истраживача.

Значајно је истаћи да у јединственом регистру постоје  подаци о уговорним ангажовањима истраживача, наставника и сарадника на установама у Србији, а за оне који су укључени у наставу на акредитованим студијским програмима и подаци о њиховом акредитационом оптерећењу израженом у  просечном броју часова активне наставе недељно на нивоу школске године, што ће омогућити квалитетније осигурање и контролу квалитета у високом образовању и науци, као и транспарентност у ангажовању запослених на више од једне установе.

Свака установа у информационом систему ДОСИТЕЈ  има увид у све податке који се односе на ту установу преко Овлашћене Особе Институције (ООИ) која је именована од стране декана или директора, па на тај начин и установа може пратити напредак својих истраживача кроз појединачно и збирно бодовање научних резултата (М-категорија) које је омогућено у информационом систему. Поред тога, омогућено је сваком истраживачу и запосленом са звањем да има и сопствени кориснички панел и приступ преко креденцијала који су ООИ доделиле новим истраживачима у јуну месецу,  а истраживачима на пројектима  у августу. Сваки истраживач и запослени може видети своје податке, а посебно имати увид и у референце које су у периоду од 2010. до 2016. године руководиоци пројеката уносили у њихово име.

Пошто су референце преузете из база научних пројеката, на основу рецензија које су радили Матични одбори у том периоду, и на тај начин категорисали референце у складу са важећим Правилником о вредновању научних резултата (М-категорије), при преузимању у ДОСИТЕЈ базу и регистар десила су се дуплирања референци у случајевима када је истраживач био ангажован на два и више пројеката истовремено. При уносу референци од стране руководиоца пројекта коришћењем тадашње софтверске апликације није било омогућено да се задржи редослед аутора како је то у објављеном раду, већ су имена аутора сачувана у абецедном редоследу, па су референце у регистру приказане на тај начин. Постоје и случајеви када руководиоци пројекта нису навели све коауторе рада односно референце. Тада дефинисана структура описа референце у апликацији није била адекватна уобичајеном представљању референце, које почиње именима аутора, називом рада итд.

Истраживачима је од 14. августа омогућено да кроз информациони систем ДОСИТЕЈ и увид у своје референце, на овај начин придружене регистру, захтевају и предлажу измене референци слањем тикета ка аналитичарима у Министарству. Такође, њима је омогућено да референцу означе као дупликат или је бришу. Иницијални рок за ове корекције је продужен до 4. септембра, али је важно да се истакне да ће истраживачи моћи да „управљају“ својим подацима и у наредном периоду и сигнализирају потребе за изменама. Истраживач може предлагати измене у опису референце, али не и у њеној категорији, с обзиром да су оне рецензиране и верификоване одлуком матичних одбора у претходним годинама.

У сарадњи са Народном библиотеком Србије у наредном периоду ће бити омогућено да се све референце које се налазе у бази КОБСОН, односно на порталу „Наши у WOS-у“ (Web of Science) проверавају при уносу од стране истраживача, па ће се на тај начин верификовати аутоматски кроз информациони система ДОСИТЕЈ , листа и редослед аутора, као и М-категорија референце. До сада је кроз тикетинг систем пристигло 34425 захтева од стране истраживача за измену референци, и решено је од стране аналитичара у Министарству 23376 захтева. Преостали захтеви ће бити решавани сукцесивно, са просечном дневном динамиком од чак 1000 решених захтева дневно кроз комуникациони алат у ДОСИТЕЈ-у и обезбеђену историју измена која се трајно чува у информационом систему.

Ускоро се покреће и модул за унос додатних (нових) референци од стране истраживача, које су публиковане од 2010 до 2016. године, а нису унете од стране руководиоца пројекта, са избором аутора директно из базе истраживача ДОСИТЕЈ, дефинисањем  првог аутора рада, укључујући и верификацију са КОБСОН базом. За унос референци које су публиковане у 2017. години ће се примењивати нови Правилник који је усвојен почетком ове године, па ће се унос  тих референци покренути касније и трајно омогућити за будући период на дневном нивоу.

Транспарентност података о установама и истраживачима и запосленима са звањима је омогућена кроз Портал отворених података, који је развијен и чије се јавно објављивање очекује у наредном периоду када се заједничким напорима Министарства, истраживача и научне заједнице библиографија научних резултата истраживача унапреди и стандардизује  њену категоризација и верификацију.

Пријављивање пројеката које финансира/суфинансира  Министарство ће бити посредством он-лине апликација у ДОСИТЕЈ-у, користећи податке из јединственог регистра установа, истраживача, наставника и сарадника.

Loading