Важно улагањe у програме подршке родитељима
Помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање и васпитање Милан Пашић учествовао је на скупу „Рани развој и родитељство – Прогрес и перспективе”, који је одржан у оквиру Месеца родитељства.
Том приликом представљен је Извештај о развијености политика и програма подршке родитељству у Републици Србији, који пружа увид у системску подршку родитељима и деци, указујући на позитивне помаке, али и на области у којима су додатна улагања и координација кључни за даље унапређење.
Помоћник министра просвете оценио је да је родитељство један од најодговорнијих, најизазовнијих и најважнијих задатака, као и да се кроз свеобухватну подршку родитељима, ствара основа за оптималан развој деце и младих, чиме се улаже и у будућност друштва.
Он је навео да Министарство просвете остаје посвећено даљој афирмацији програма који родитељима пружају подршку од најранијих дана дететовог развоја, нарочито кроз предшколски систем, али и кроз формално образовање.
„Циљ је да образовни систем буде место где родитељи добијају праве информације, саветодавну и емоционалну подршку и сваку другу подршку у свакодневним изазовима родитељства. Кроз јачање међуресорне сарадње, заједничке обуке, унапређење професионалних компетенција и ширење кредибилних дигиталних платформи, можемо обезбедити да свако дете и сваки родитељ буду обухваћени системском пажњом и подршком“, рекао је Пашић.
Према подацима из извештаја, родитељство је препознато као тема у више од 40 стратешких докумената и 20 програма, али се наводи да још не постоји јединствена национална стратегија која би обезбедила системску подршку за сваког родитеља, у сваком делу Србије. Посебан изазов остаје укључивање најугроженијих породица – које, како показује анализа, често не успевају да добију одговарајућу помоћ.
Руководитељка програма за здравље и рани развој УНИЦЕФ-а у Србији др Јелена Зајегановић-Јаковљевић навела је да овакви програми помажу родитељима да развију своје компетенције, смање осећај изолације и стреса, повећају сампоуздање и подстакну позитивне исходе код деце.
„Да би подршка стигла до сваке породице, потребна су додатна улагања у људске ресурсе – у патронажне сестара, међуресорне тимове стручњака за породичне ране интервенције, као и дигитална решења ”, истакла је Зајегановић-Јаковљевић.
Истакнуто је и да здравствени систем има кључну улогу у пружању прве линије подршке породицама са малом децом, а посебно у препознавању и одговору на развојне потребе деце у најранијем узрасту.
„Педијатри, поливалентна патронажна служба и мрежа развојних саветовалишта су основни стубови у примарној здравственој заштити на које се ослањају родитељи у првим данима и годинама детета“, навела је др Снежана Плавшић из Института за јавно здравље Милан Јовановић-Батут.
Предложено је и доношење јединственог националног плана за родитељску подршку који би повезао напоре свих сектора и обезбедио конкретне и буџетиране мере.