Mehanizmi i mere inkluzivnog obrazovanja

Na nivou predškolske ustanove i škole svi zaposleni mogu biti podrška inkluzivnom obrazovanju (IO). Pored toga, neki akteri školskog života imaju jasno definisane i propisima uređene uloge i odgovornosti:

• Direktor škole: Kao lice odgovorno za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, direktor planira i organizuje ostvarivanje svih aktivnosti ustanove, pa tako i aktivnosti inkluzivnog obrazovanja. Stara se o kvalitetu i daljem unapređivanju procesa inkluzivnog obrazovanja u ustanovi. Imenuje članove Tima za inkluzivno obrazovanje i timova za dodatnu podršku. Sarađuje sa institucijama i organizacijama van ustanove koje su relevantne za IO.
• Stručni saradnici: Pored tog što su obavezni članovi tima za dodatnu podršku detetu i učeniku, pružaju stručnu podršku zaposlenima u neposrednom radu sa decom i učenicima iz osetljivih društvenih grupa, sarađuju i pružaju podršku roditeljima dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i angažuju se u prikuljanju podataka o detetu i učeniku. Sarađuju sa odeljenjskim starešinom u izradi inicijalnog pedagoškog profila. Učestvuju u praćenju kvaliteta inkluzivnog obrazovanja i predlžu delotvorne stategije podrške za dete i prilagođavanja okruženja za učenje. Koordiniraju rad timov i stručnih organa škole.
• Vaspitači i nastavnici: U ostvarivanju individualnog obrazovnog plana u ustanovi aktivno učestvuju svi članovi Tima za dodatnu podršku i svi drugi koji neposredno rade sa detetom ili učenikom. Vaspitači i nastavnici su u obavezi da primenjuju mere individualizacije ili ostvaruju individualni obrazovni plan (IOP) u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove, odnosno u odeljenju škole. Vaspitač i nastavnik pri planiranju svog rada u grupi, odnosno odeljenju, uključuje mere i aktivnosti predviđene IOP-om.
• Pedagoški asistent: Pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada. Pedagoški asistent u svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima, organima jedinice lokalne samouprave, nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima.
• Tim za dodatnu podršku detetu i učeniku: Izrađuje IOP na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila. Tim periodično vrednuje ostvarenje IOP-a. Na osnovu rezultata vrednovanja IOP-a, tim dopunjuje pedagoški profil u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom i izrađuje predlog izmena i dopuna IOP-a. Čine ga odeljenjski starešina, stručni saradnik, nastavnik i roditelj.
• Tim za inkluzivno obrazovnje ustanove: Stara se o kvalitetu inkuzivnog obrazovanja na nivou škole, koordinira rad ustanove u oblasti IO, prati rad timova za dodatnu podršku i inicira mere za unapređivanje procesa IO. Posle donete odluke o prihvatanju predloga za utvrđivanje prava na IOP, direktoru ustanove predlaže članove tima za pružanje dodatne podrške. Predlog za utvrđivanje prava na IOP podnosi direktoru ustanove. Nakon uvida u IOP, predlaže pedagoškom kolegijumu usvajanje IOP-a.
• Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja: sarađuje sa timom za inkluziju na prevenciji diskriminacije, a posebno u sprovođenju interventnih aktivnosti kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje ili akt nasilja prema deci i učenicim iz osetljivih društvenih grupa.
• Drugi timovi formirani u školi/PU: Sve oblasti za koje mogu biti zaduženi različiti timovi u obavezi su da uvažavaju različitosti i usklade aktivnosti sa principima inkluzivnog obrazovanja.
• Pedagoški kolegijum ustanove: donosi IOP kao poseban akt ustanove na predlog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku; na ovaj način usvojen IOP postaje sastavni deo Školskog programa.

Individualni obrazovni plan (IOP) je program nastave i učenja koji škola donosi za pojedinačnog učenika ili za dete u predškolskoj ustanovi.

Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kojem je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, odnosno ako imaju teškoće u učenju, smetnje u razvoju ili invaliditet, potiču iz socijalno nepodsticajne sredine ili im je, iz drugih razloga, potrebna podrška u obrazovanju.

Pravo na individualni obrazovni plan ima i dete ili učenik sa izuzetnim sposobnostima i u tim slučajevima IOP prepoznaje i podstiče nadarenost učenika.

U zavisnosti od vrste i intenziteta podrške koja je potrebna detu, učeniku i odraslom, IOP može biti:

1. IOP1 je prilagođeni program nastave i učenja kojim se pruža podrška, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, kao  i metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava, odnosno aktivnosti u vaspitnoj grupi, njihov raspored, kao i lica koja pružaju podršku;
2. IOP2 je izmenjeni program nastave i učenja kojim se, osim prilagođavanja prostora, uslova i metoda rada, planira prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.
3. IOP3 je proširen, produbljen i obogaćen program nastave i učenja koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima

 

Detetu, učeniku i odraslom, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana. (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, čl. 76. stav 1.) 

Svrha prilagođavanja je postizanje dobrobiti za učenika kojem je potrebna dodatna podrška u obrazovanju. Mere prilagođavanja usmerene su ka uključivanju učenika u nastavni proces, aktivnostima koje se realizuju zajedno sa drugim učenicima, ka razvijanju samopoštovanja, učenju i napredovanju.

Drugim rečima, razvija se osećaj pripadnosti grupi, osećaj kompetentnosti i autonomije. U ovome je smisao inkluzivnog obrazovanja

Prilagođavanje prostora i uslova tj. organizacije rada odnosi se na uklanjanje fizičkih barijera i prilagođavanja prostora i rada, koa što je postavljanje rampe, uklanjanje pragova, reljefne oznake za kretanje na podu; blizina table i konstantan raspored nameštaja za slabovidog ili slepog učenika, raspored časova.

Prilagođavanje materijala i učila podrazumeva korišćenje različitih materijala (kao što su vizuelni, slikovni, zvučni, taktilni materijali i konkretni predmeti koji su neophodna podrška u učenju dece/učenika iz osetljivih grupa), prilagođenih radnih listova i zadataka (npr. grafički prikazi, ili zadaci sa ponuđenim odgovorima za učenike sa disleksijom i slično), kao i prilagođenih udžbenika (npr. udžbenici na Brajevom pismu) i asistivne tehnologije (npr. posebni računarski programi i tastature).

Prilagođavanje metoda, tehnika i oblika rada podrazumeva upotrebu različitih pristupa (npr. aktivno i kooperativno učenje, učenje korak po korak i slično), različitih metoda (npr. učenje putem otkrića, iskustveno učenje, radionica, projektno učenje, kompleksna metoda početnog čitanja i pisanja), različitih tehnika i oblika rada (npr. predstavljanje istog sadržaja verbalnim, grafičkim i slikovnim tehnikama ili rad u malim grupama, u paru i slično). 

Prilagođavanje sadržaja i obrazovnih ishoda podrazumeva sažimanje ili obogaćivanje sadržaja (npr. obrada ključnih nastavnih jedinica, izdvajanje sažetka gradiva ili dodavanje „tematskih“ sadržaja zavisno od interesovanja učenika), kao i izmenu propisanih obrazovnih ishoda koji treba da budu u zoni narednog razvoja učenika.

Prilagođavanje načina praćenja napredovanja i ocenjivanja podrazumeva da se u situacijama provere postignuća i ocenjivanja primenjuju iste strategije koje su za tog učenika podrška u učenju, kao što su test sa uvećanim fontom, samo usmena ili samo pisana provera znanja, jednostavna instrukcija, manji broj zadataka na testu, gradivo podeljeno u manje celine, primena sredstva asistivne tehnologije i drugo.

U cilju smanjivanja rizika od osipanja učenika kojima je potrebna dodatna podrška iz vaspitno-obrazovnog sistema, ali i obezbeđivanja kontinuiteta dodatne podrške, obrazovne ustanove su u obavezi da sarađuju, razmenjuju informacije i dobru praksu podrške učeniku. 

Saradnja između obrazovnih ustanova se formalizuje kroz Plan tranzicije koji izrađuje Tim za dodatnu podršku. Plan tranzicije se priprema prilikom uključivanja deteta u obrazovnu ustanovu, prelaska sa jednog nivoa obrazovanja na drugi i iz ustanove u ustanovu, kao i iz razvojne grupe u vaspitnu grupu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, odnosno iz odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju u redovno odeljenje. Ovaj plan se priprema i za završetak školovanja i pripreme za samostalni život u zajednici.

Prilagođavanje završnog, maturskog i prijemnog ispita

Prilagođavanje završnog,  maturskog i prijemnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška vrši se u skladu sa vrstom potrebne dodatne podrške koju je učenik imao tokom školovanja. Za polaganje završnog, maturskih i prijemnih ispita ispita, potrebna prilagođavanja predlaže i obrazlaže Tim za dodatnu podršku učeniku.

Prilagođavanja se organizuju za polaganje:

• Završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja
• Maturskog i završnog ispita na kraju srednje škole
• Prijemnog ispita za upis u srednju školu
• Prijemnog ispita za upis na visokoobrazovnu ustanovu

Prilagođavanja u skladu sa merama individualizacije ili IOP1 mogu biti prilagođavanje uslova, prostora, vremena za izradu testa, prilagođavanje testa u smislu prebacivanja na Brajevo pismo, uvećanog fonta, u elektronskom formatu, prisustvo ličnog pratioca i dr., ali ne i prilagođavanje zadataka koji se nalaze u testovima.

Za učenike koji se obrazuju po IOP2, škola izrađuje individualizovan, sadržinski izmenjen test za svakog učenika pojedinačno, u skladu sa prilagođenim obrazovnim ishodima iz IOP2.

Upis u srednju školu

Afirmativne mere koje podržavaju i podstiču prelazak učenika iz osetljivih grupa iz osnovne u srednju školu su:

• Upis u srednju školu posle obavljenog završnog ispita po posebnoj proceduri i na osnovu uputa Okružne upisne komisije za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Tim za inkluzivno obrazovanje škole, u saradnji sa učenikom i njegovim roditeljima, predlaže najmanje tri obrazovna profila/zanimanja koja su u skladu sa iskazanim željama učenika, ali i sa interesovanjima, postignućima i nivoom funkcionalnosti učenika. Škola dostavlja listu želja i prateću dokumentaciju o učeniku Okružnoj upisnoj komisiji, na osnovu čijeg uputa se kandidat sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pre raspodele ostalih učenika po školama i obrazovnim profilima, raspoređuje u odgovarajuću školu. Na taj način se obezebeđuje da odeljenje u koje je upisan učenik sa smetnjama u razvoju ima manji ukupan broj učenika.

• Afirmativna mera koja podržava prelazak učenika iz osetljivih grupa na naredni nivo obrazovanja je i procentualno uvećavanje bodova na završnom ispitu za učenike pripadnike romske nacionalne manjine, etničke grupe za koja je u najvećem riziku od napuštanja obrazvno-vaspitanog sistema, učenike iz socijalno depriviranih sredina, učenici migranti i sve druge koji su nekoj potrebi za podrškom

Resursni centri uspostavljeni su radi unapređivanja kvaliteta inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i povećanja dostupnosti dodatne podrške deci, učenicima i odraslima iz osetljivih društvenih grupa. Podrška je namenjena i njihovim porodicama, kao i zaposlenima u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koji neposredno rade sa ovim kategorijama učenika.

Rad resursnih centara usmeren je na:

• Uključivanje dece i učenika iz različitih osetljivih grupa u sistem obrazovanja i vaspitanja;
• Jačanje kompetencija zaposlenih u oblasti pružanja podrške inkluzivnom obrazovanju;
• Pružanje podrške uključivanju učenika izbeglica, migranata, tražilaca azila i stranih državljana u sistem obrazovanja Republike Srbije.

U cilju jednake dostupnosti usluga, mrežu resursnih centara čini 13 ustanova obrazovanja i vaspitanja, koje postižu izuzetne rezultate u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja dece iz osetljivih grupa. Resursni centri su ravnomerno raspoređeni na teritoriji Republike Srbije.

Značaj asistivne tehnologije

Od ukupno 13 resursnih centara, jedanaest ima posebnu ulogu u primeni asistivnih tehnologija (AT), uključujući i upotrebu humanoidnih robota kao visokotehnoloških sredstava podrške u nastavi.

Asistivne tehnologije omogućavaju lakše i efikasnije učenje, napredovanje i učešće učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u školskim i vršnjačkim aktivnostima.

Humanoidni robot koristi se kao nastavno sredstvo u radu sa decom i učenicima koji imaju komunikacione smetnje, u cilju podsticanja socijalne interakcije, razvoja govora i komunikacionih veština. Učenici često pokazuju visoku motivaciju i pozitivan odziv u radu sa robotom, što doprinosi njihovom napredovanju i aktivnoj uključenosti u nastavu.

Resursni centri koji raspolažu humanoidnim robotom:  

• „Mara Mandić“, Pančevo
• „Vukašin Marković“, Kragujevac
• „Veljko Ramadanović“, Beograd
• „11. maj“, Jagodina
• „Vuk Karadžić“, Sombor
• „6. oktobar“, Kikinda
• „Milan Petrović“, Novi Sad
• „Bubanj“, Niš
• „Miodrag V. Matić“, Užice
• „Radivoj Popović“, Zemun (Beograd)
• „Dr Svetislav Bojanin“, Subotica

Značaj asistivnih tehnologija

Asistivne tehnologije predstavljaju važan faktor u razvoju inkluzivnog obrazovanja jer omogućavaju veću samostalnost, autonomiju i jednak pristup obrazovnim sadržajima. Zahvaljujući njima, učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom mogu ravnopravno da učestvuju u nastavnom procesu, prate nastavu u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama i ostvaruju napredak u učenju i razvoju. Ove tehnologije uključuju različite uređaje, softvere i digitalne alate koji podržavaju komunikaciju, kretanje, pisanje, čitanje, slušanje, kao i razvoj kognitivnih i socijalnih veština.

Za određenu decu, primena asistivnih tehnologija predstavlja granicu između isključenosti i aktivnog uključivanja u obrazovanje, kao i između uskraćivanja i ravnopravnog uživanja prava na obrazovanje. One omogućavaju da svako dete dobije priliku da uči, napreduje i razvija svoje potencijale u skladu sa ličnim mogućnostima. Dostupnošću i pravilnom primenom odgovarajuće tehnologije, sposobnosti svakog deteta mogu biti značajno unapređene, a istovremeno se jača osećaj samopouzdanja, motivacije i pripadnosti školskoj zajednici.

Više informacija

Detaljnije informacije o radu i uslugama resursnih centara dostupne su na veb platformi: https://at.zuov.gov.rs/

Uloga pedagoških asistenata je višestruka. Oni pružaju pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima u skladu sa njihovim potrebama, pomažu nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima.  Rad sa porodicama je sastavni deo posla pedagoških asistenata, kao i saradnja sa nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama, ustanovama, službama i udruženjima.

Pedagoški asistent nije personalizovana usluga i predstavlja pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.

Pedagoški asistenti koji pružaju podršku učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju mogu da budu angažovani kada ustanovu pohađa najmanje 20 učenika kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Ustanove obrazovanja i vaspitanja kojima je do sada data saglasnost za angažovanje pedagoškog asistenta koji pruža podršku učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, septembar 2025. godine

Pedagoški asistenti za decu i učenike sa smetnjama u razoju i invaliditetom mogu biti angažovani ukoliko škola nije u mogućnosti da pruži dodatnu podršku za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u skladu sa zakonom i ukoliko nema angažovanog defektologa na poslovima stručnog saradnika ili nastavnika, a ako ima najmanje 10 učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu (IOP2), odnosno 20 učenika koji se obrazuju po IOP2 .

Interresornu komisiju obrazuje jedinica lokalne samouprave na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. 

Interresorna komisija vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom, tj. u okviru svog Mišljenja objedinjuje podrške koje su potrebne detetu, učeniku i odraslom polazniku za uključivanje u obrazovanje i život u zajednici.

Lični pratilac je usluga iz domena socijalne zaštite. 

Usluga lični pratilac deteta finansira se iz budžeta gradova i opština, odnosno za njihovo obezbeđivanje zadužena je jedinica lokalne samouprave, a na osnovu procene nadležnog centra za socijalni rad.

Pravo na uslugu lični pratilac deteta ima dete sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.

Zahtev za ličnog pratioca podnosi se nadležnom centru za socijalni rad na loklanom nivou, na osnovu preporuke Interresorne komisije.