Jasmin Hodžić na skupu o obrazovanju u Skoplju
Ministarstvo prosvete je u svojoj Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine jasno prepoznalo i istaklo potencijal digitalnog obrazovanja u cilju unapređenja kvaliteta nastave i postignuća učenika, izjavio je državni sekretar Jasmin Hodžić na skupu o obrazovanju, istraživanju inovacijama i kulturu, koja se održava u Skoplju.
On je Ministarskom sastanku Upravljačkih platformi Zapadnog Balkana za obrazovanje i obuku, istraživanje i inovacije i kulturu istakao da je prepoznat niz stubova dugoročnog razvoja, kao što su na primer povećanje broja škola koje imaju definisan digitalni segment Razvojnog plana ustanove, povećanje broja škola koje ostvaruju neophodne uslove za realizaciju kvalitetne hibridne nastave, povećanje nivoa digitalnih kompetencija nastavnika, direktora i učenika.
Sistem obrazovanja u Srbiji, kako je rekao, orijentisan je ka stvaranju uslova da učenici steknu ključne kompetencije za celoživotno učenje i međupredmetne kompetencije.
“Fokus je na sticanju znanja i veština sa akcentom na međupredmetnu saradnju i razvoj veština za 21. vek. Predviđeno je da se digitalne kompetencije razvijaju kroz procese nastave i učenja u okviru svih predmeta”, rekao je Hodžić.
Istakao je da u sistemu postoje mehanizmi usmereni na razvoj digitalnih kompetencija nastavnika i učenika poput brojnih prilika za profesionalni razvoj nastavnika i kvalitetan plan i program nastave i učenja. Takođe, promoviše se pedagoška primena digitalnih tehnologija.
Kada govorimo o kompetencijama učenika predmet Digitalni svet je od školske 2020/2021. godine obavezan školski predmet u okviru prvog ciklusa osnovnog obrazovanja od 1. do 4. razreda osnovne škole.
U drugom ciklusu obrazovanja, od petog do osmog razreda osnovne škole postoji obavezan predmet Informatika i računarstvo, koji je uveden od školske 2017/18. godine. Osim toga, učenici od 5. do 8. razreda imaju i obavezan predmet Tehnika i tehnologija.
Ministarstvo prosvete, kako je rekao, i u narednim godinama ostaje posvećeno stvaranju povoljnog ambijenta za kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima, rast i razvoj kreativnosti, znanja i inovacija.
“Cilj je da u svim oblastima prepoznajemo talente u najranijem uzrastu kako bi ih negovali i pružili im adekvatnu podršku”, rekao je Hodžić.
Kako je rekao, pružanje podrške univerzitetima da uzmu učešće u budućim alijansama i da zajedno podnose i druge predloge projekata u okviru evropskih programa Erazmus+ i Horizont, kao i formiranje inovativnih zajedničkih studijskih programa predstavlja osnovu za dalji razvoj visokog obrazovanja Zapadnog Balkana.
Ovaj skup je otvorila evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Ilijana Ivanova.