Ministarstvo redovno održava socijalni dijalog sa sindikatima

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je prethodnih godina u cilju stavranja podsticajnog okruženja za naučna istraživanja reformisalo sistem finansiranja nauke i povećalo ulaganja u razvoj naučne infrastrukture.

U odnosu na period od pre deset godina ulaganja u nauku su veća za 80 odsto, sredstva ulagana u razvoj infrastrukture veća su tri puta, a primanja naučnika veća su za 35 odsto.

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja sindikate smatra partnerima i zato je svaki propis, svaki dokument javne politike pripremljen i svaka reformska promena u oblasti obrazovanja i nauke sprovedena u saradnji i uz konsultacije sa sindikatima. Zato Ministarstvo najoštrije demantuje tvrdnje sindikata da nema socijalnog dijaloga:

• Sistem finansiranja nauke promenjen je i uređen tako da bude izvestan u i pogledu egzistencije naučnika i u pogledu finansiranja njihovog naučno-istraživačkog rada. Upravo Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije bio je jedan od inicijatora ove promene koju je sprovelo Ministarstvo i koja je omogućila da instituti budu indirektni korisnici budžeta, čime su se obezbedili uslovi za stabilan rad instituta i istraživača, a da se projektno finansiranje istraživanja odvija preko posebnog fonda – Fonda za nauku.
• Predstavnici sindikata bili su uključeni u izradu važećeg Zakona o nauci i istraživanjima. U postupku javne rasprave usvojena je većina predloga, primedbi i sugestija i sindikata i naučne zajednice.
• Sindikat je uključen i u pripremu Programa institucionalnog finansiranja instituta, a predlog ovog propisa upućen je Ministarstvu finansija.
• U saradnji sa Sindikatom pripremljen je predlog Kataloga radnih mesta u nauci. Upravo je Sindikat predložio opise zanimanja za istraživačka, naučna i stručna zvanja u Katalogu. Ovaj dokument je upućen u dalju proceduru ministarstvu koje je ovlašćeno da predlaže Uredbu o katalogu radnih mesta.
• Sindikati su bili neizostavni sagovornik u pripremi svih strategija, a sastanci se održavaju redovno i uvek kada sindikat to zahteva.

Takođe, netačne su tvrdnje da Ministarstvo ne podstiče naučnike da ostanu u zemlji i bave se naučno istraživačkim radom. Od 2018. godine Ministarstvo finansira plate 1657 mladih istraživača i njihovo uključivanje u naučno-istraživački rad. Pored toga, stpendije za doktorande su znatno povećane i danas iznose 50.000 dinara mesečno.

Pored ulaganja u infrastrukturu, obezbeđivanja stabilnog finansiranja naučnoistraživačkih organizacija i naučnih istraživanja, Ministarstvo na godišenjem nivou izdvoji oko 817 miliona dinara za  posebne programe kojima stipendira mlade i nadarene naučnike za naučnoistraživački rad, finansira učešće istraživača na naučnim skupovima u inostranstvu, postdoktorsko usavršavanje istraživača, nabavku naučne i stručne literature iz inostranstva, pristup elektronskim naučnim i stručnim bazama podataka, izdavanje naučnih publikacija i održavanje skupova.

Ukazujemo da prosek plate istraživača u zavisnosti od istraživačkog, odnosno naučnog zvanja i godina na osnovu kojih se izračunava minuli rad iznosi od 70.000 i 110.000 dinara neto.

Ministarstvo ima razumevanje za zahteve sindikata i smatra da se na unapređenju statusa naučnika i uslova za naučnoistraživački rad mora još mnogo raditi da bi se nadoknadile decenije u kojima je nauka zaista bila u zapećku.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sindikate u ovom procesu vidi kao partnere, što i dokazuje činjenica da su oni uključeni u svaku aktivnost u ovoj oblasti.