Недостатак праксе главна препрека за запошљавање младих
Стопа незапослености младих у Србији веома је висока и износи 43,1 одсто, а међу кључним разлозима за такво стање је недостатак радног искуства и праксе, речено је данас на скупу „Незапосленост младих – од жеље до каријере, како доћи до посла“.
Министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић рекао је да су управо млади они који највише могу и морају да ураде за проналажење свог посла, али да је кључни разлог што млади не добијају посао то што немају праксу.
Hајвећи проблем недостатак праксе, а да у томе много тога мора да учини држава, привреда, невладин сектор, али и они који траже посао.
„Држава треба и мора да учини још много тога, али нико нема морално право да седи и чека да му држава у потпуности реши проблем“, рекао је Вербић.
Министар Вербић је истакао да држава треба посебно да помогне младима који желе да покрену сопствени бизнис како би се брже развијали и што пре били у ситуацији да запосле још неког.
„Морамо да се запитамо шта послодавац жели од нас, шта треба да понудимо да будемо препознати као озбиљан кандидат“, истакао је Министар и додао да они заврше школе и факултете, а да се никада нису сусрели с реалним животним проблемима.
„На послодавца не оставља утисак само завршен факултет или нека друга школа“, навео је Вербић, додајући да се млади морају више ангажовати, ићи на курсеве и стећи неформално образовање.
Представник Националне службе за запошљавање Неда Милановић рекла је да је незапосленост младих до 30 година проблем савременог тржишта рада и у развијеним и мање развијеним земљама Европе и света.
Она је указала да је у Србији веома висока стопа незапослености младих и да је двоструко већа у односу на незапосленост опште популације, прецизирајући да она износи 43,1 одсто.
„Стопа запослености код младих је ниска и износи 15,7 одсто“, додала је Милановић.
Она је рекла да је на евиденцији НСЗ регистровано 186.000 незапослених младих и њихово учешће 25,3 одсто у укупној незапослености.
Милановић је навела да је незапослених старости до 30 година 118.614 особа од којих 63,8 одсто тражи прво запослење.
Она је рекла да млади у просеку чекају око две године на посао, чиме улазе у категорију дугорочне незапослености која подразумева период незапослености дуже од годину дана.
Милановић је, међутим, указала и на један охрабрујући податак да је учешће младих на евиденцији НСЗ у септембру ове године смањено за 5,3 одсто у односу на исти месец претходне године.
Председник Савета за запошљавање Скупштине града Београда Драгомир Петронијевић рекао је да Град Београд увео систем БГ праксе у оквиру кога сваке године више од 600 студената има прилику да стекне радно искуство у државним институцијама и установама, као и приватним фирмама.
На скупу је речено да је Србија заједно са Румунијом и БиХ једна од земља са највећом стопом незапослених међу високообразованим.
Према подацима Националне службе запошљавања, млади на посао чекају у просеку две године, а тренутно на евиденцији незапослених има 186.000 особа до 30 године, што је око 25,3 одсто од укупног броја незапослених.
На скупу је представљено и истраживање „Од жеље до каријере – како доћи до посла“