Očekivanja od Strategije naučnog i tehnološkog razvoja
Strategiju možemo da posmatramo i kao dobro strukturiranu listu odgovora na često postavljanih pitanja. Autori strategije imaju obavezu da daju jasne i nedvosmislene odgovore za sve one koji misle da su istraživanja srž razvoja.
Prvo važno pitanje koje se postavlja tiče se finansiranja istraživačkih aktivnosti. Naučnici žele da znaju na koji način planiramo da dodeljujemo budžetska sredstva za istraživanje. Interesuje ih hoće li država omogućiti alternativne izvore finansiranja i koliko često mogu da očekuju konkurse. Eksperti koji pišu strategiju treba ne samo da odgovore na ta pitanja već i da opišu mehanizam koji omogućava diverzifikaciju izvora finansiranja. Baziranje celokupne nauke na jednom jedinom konkursu iz državnog budžeta predstavlja pre svega lošu naviku. Kako bi konkurse učinili kompetitivnijim, a projekte dinamičnijim i kvalitetnijim, moramo da pružimo priliku istraživačima da češće predlažu projekte na više manjih konkursa. Možda bi trebalo nove fondove graditi na donacijama. Mnoge zemlje imaju fondove u koje ulažu i zemlja matica i ljudi iz dijaspore. Postoje teškoće da to realizujemo, ali baš te prepreke trebalo bi navesti u strategiji kao prioritetna pitanja u oblasti zakonodavstva.
Kritičan momenat u svim raspravama o finansiranju nauke je prolaznost projekata. Većina istraživača pre bira „mirnu luku“ nego priliku da se bore za veće grantove. Međutim, verujem da je naša obaveza da izvrsnost i relevantnost nagradimo značajno većim sredstvima za istraživanje.
Drugo važno pitanje strategije je kako da povećamo ljudske kapacitete. Suočavamo se sa manjkom kompetentnih ljudi, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Poslodavci se žale na nekvalifikovane ljude koji rade na odeljenjima razvoja i kontrole kvaliteta, koji ne znaju kako da koriste sofisticiranu opremu i da tumače rezultate. Mi takve ljude imamo u akademskoj sferi. Neke države uz razne podsticaje sistematski povlače izuzetne ljude iz obrazovanja u industriju. Na taj način i mi moramo da gradimo vezu između akademske i ekonomske sfere.
Kako bismo sačuvali ljudske kapacitete, istraživačima treba da ponudimo konkretne teme za istraživanje. Na duge staze, treba da zamenimo osnovnu platu dugoročnim institucionalnim projektima. Istraživačke organizacije takođe treba da se takmiče u osvajanju ovakvih projekata. S druge strane, treba da zaštitimo i određene kategorije istraživača, kao što su na primer studenti doktorskih studija, čija sudbina ne bi trebalo da zavisi od toga da li je projekat mentora prihvaćen ili odbijen.
Treće važno pitanje je kako da transferišemo tehnologiju ili kako da znanje pretvorimo u novac. Strategija treba da obezbedi čitav spektar rešenja za inkubatore, akceleratore, naučno-tehnološke parkove i postrojenja za transfer tehnologije. Inovacioni ekosistem je ključ za diverzifikaciju izvora finansiranja. Ukoliko ne demonstriramo sposobnost nauke da proizvodi usluge, nove metode ili tehnička rešenja, niko neće biti zainteresovan da podrži naše alternativne fondove i investira u nauku.
Strategija mora da ponudi modelborbe protiv monopola u visokom obrazovanju koje su kreirale decenije „nedodirljivosti“. Čak i ugledni profesori treba da se bore sa mlađim i energičnijim kolegama za svoje projekte. Nauku unapređuju dobri i relevantni predlozi projekata, a ne samo iskustvo rukovodilaca. Kada bismo omogućili da uspešni istraživači iz dijaspore mentorišu doktorske teze u Srbiji i drže letnje kurseve koji zaista nose ESP bodove, to bi zaista bio veliki doprinos visokom obrazovanju.
Za strategiju je važno da prepozna u kojim smo disciplinama izvrsni na regionalnom, ili nekom višem nivou. Iako mnogi studenti iz obližnjih zemalja žele da dođu na naše ugledne institute i fakultete, još uvek nemamo studentske vize ili mogućnost da zaposlimo strance. Strategija zato treba da istakne i da imamo čitavu grupu propisa koje treba da izmenimo kako bi i neki drugi studirali kod nas.
Strategija nije samo papir koji nam omogućava da raspišemo konkurs. Ako iza nje ne slede konkretne akcije, izgubićemo ceo ciklus istraživanja. Prethodna je očigledno bila previše ambiciozna, ova mora da bude relevantna.
dr Srđan Verbić
ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Autorski tekst dr Srđana Verbića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavljen je dana 25. septembra 2015. godine u dnevnom listu „Politika“.