Одговор на јавно иступање Синдиката науке по питању процедура избора директора у ИНЕП-у

Именовање и разрешење чланова управних одбора у институтима врши се у складу са чланом 60.  Закона о науци и истраживањима („Службени гласник РС”, број 49/19). Одредбама члана 60. став 1. и 8. Закона о науци и истраживањима, у ставу 1. прописано је да управни одбор научног, истраживачко-развојног и института од националног значаја чији је оснивач Република Србија има седам чланова које именује Влада, од којих председника и три члана одређује Влада, као своје представнике, а три члана предлаже научно веће института из реда истраживача у научним или наставним звањима запослених у институту. У ставу 8. истог члана прописано је да акт о разрешењу председника и чланова управног одбора доноси Влада. Тим законом није прописано да акт о разрешењу и именовању треба да садржи образложење оснивача, а објављивање аката Владе уређено је посебним законом.

Институти конкурс за директора расписују у складу са Законом о науци и истраживањима и својим Статутом, а у конкурсу могу да предвиде додатне услове само ако их предвиде Статутом.

Kонкурс ИНЕП-а за именовање директора, који je објављен 31.10.2021. године у дневном листу Политика, садржавао је услове који су у супротности са чланом 62. Закона о науци и истраживањима и Статутом. Тај закон као услов предвиђа само да кандидат за директора има научно звање и да је компетентан за област науке за коју је Институт акредитован, а Статутом нису предвидели додатне услове (године радног искуства, искуство у међународној сарадњи и др.), већ су се у комуникацији позивали на непостојећи акт (нацрт документа).

Стога је евидентно да је захтев Министарства за промену услова конкурса, заснован на Закону о науци и истраживањима, које одредбе омогућавају свим истраживачима у научним звањима да конкуришу за место директора у научној области сваког института, па и ИНЕП-а. Конкурс ИНЕП-а је садржавао незаконита ограничења (супротна Закону и Статуту).

Из наведених одредаба евидентно је да Влада као оснивач има законска овлашћења да мења представнике у Управном одбору, кад уочи пропусте у њиховом раду. У конкретном случају оснивач је уочио низ пропуста Управног одбора ИНЕП-а, почев од самог Конкуса за директора, па даље, уз недостатак комуникације са оснивачем, те су се стекли услови за предлагање његовог разрешења од стране Министарства, из разлога незаконитог поступања.

У односу на питање транспарентности организационих промена у институтима и процедура избора директора, евидентно је да управо процедура која претходи избору директора започиње у самом институту, те стога Научно веће које предлаже своје представнике у Управном одбору и даје мишљење о кандидатима за директора, има обавезу да прати рад својих представника и да својим одлукама допринесе законитости и транспарентности поступака и процедура избора директора, што је у конкретном случају у Институту за нуклеране енергије – ИНЕП изостало. Стога је Синдикат након обраћања председнице Научног већа ИНЕП, а пре иступања у јавност требао да првенствено сагледа поступање органа ИНЕП, како се у јавности не би уносила забуна кад је у питању законитост рада Владе и Министарства.

Из наведеног, евидентно је да не стоје наводи да Влада и Министарство не раде у интересу истраживача, јер је промена Управног одбора наступила тек након низа пропуста од стране самог ИНЕП-а.