Odgovor na javno istupanje Sindikata nauke po pitanju procedura izbora direktora u INEP-u
Imenovanje i razrešenje članova upravnih odbora u institutima vrši se u skladu sa članom 60. Zakona o nauci i istraživanjima („Službeni glasnik RS”, broj 49/19). Odredbama člana 60. stav 1. i 8. Zakona o nauci i istraživanjima, u stavu 1. propisano je da upravni odbor naučnog, istraživačko-razvojnog i instituta od nacionalnog značaja čiji je osnivač Republika Srbija ima sedam članova koje imenuje Vlada, od kojih predsednika i tri člana određuje Vlada, kao svoje predstavnike, a tri člana predlaže naučno veće instituta iz reda istraživača u naučnim ili nastavnim zvanjima zaposlenih u institutu. U stavu 8. istog člana propisano je da akt o razrešenju predsednika i članova upravnog odbora donosi Vlada. Tim zakonom nije propisano da akt o razrešenju i imenovanju treba da sadrži obrazloženje osnivača, a objavljivanje akata Vlade uređeno je posebnim zakonom.
Instituti konkurs za direktora raspisuju u skladu sa Zakonom o nauci i istraživanjima i svojim Statutom, a u konkursu mogu da predvide dodatne uslove samo ako ih predvide Statutom.
Konkurs INEP-a za imenovanje direktora, koji je objavljen 31.10.2021. godine u dnevnom listu Politika, sadržavao je uslove koji su u suprotnosti sa članom 62. Zakona o nauci i istraživanjima i Statutom. Taj zakon kao uslov predviđa samo da kandidat za direktora ima naučno zvanje i da je kompetentan za oblast nauke za koju je Institut akreditovan, a Statutom nisu predvideli dodatne uslove (godine radnog iskustva, iskustvo u međunarodnoj saradnji i dr.), već su se u komunikaciji pozivali na nepostojeći akt (nacrt dokumenta).
Stoga je evidentno da je zahtev Ministarstva za promenu uslova konkursa, zasnovan na Zakonu o nauci i istraživanjima, koje odredbe omogućavaju svim istraživačima u naučnim zvanjima da konkurišu za mesto direktora u naučnoj oblasti svakog instituta, pa i INEP-a. Konkurs INEP-a je sadržavao nezakonita ograničenja (suprotna Zakonu i Statutu).
Iz navedenih odredaba evidentno je da Vlada kao osnivač ima zakonska ovlašćenja da menja predstavnike u Upravnom odboru, kad uoči propuste u njihovom radu. U konkretnom slučaju osnivač je uočio niz propusta Upravnog odbora INEP-a, počev od samog Konkusa za direktora, pa dalje, uz nedostatak komunikacije sa osnivačem, te su se stekli uslovi za predlaganje njegovog razrešenja od strane Ministarstva, iz razloga nezakonitog postupanja.
U odnosu na pitanje transparentnosti organizacionih promena u institutima i procedura izbora direktora, evidentno je da upravo procedura koja prethodi izboru direktora započinje u samom institutu, te stoga Naučno veće koje predlaže svoje predstavnike u Upravnom odboru i daje mišljenje o kandidatima za direktora, ima obavezu da prati rad svojih predstavnika i da svojim odlukama doprinese zakonitosti i transparentnosti postupaka i procedura izbora direktora, što je u konkretnom slučaju u Institutu za nuklerane energije – INEP izostalo. Stoga je Sindikat nakon obraćanja predsednice Naučnog veća INEP, a pre istupanja u javnost trebao da prvenstveno sagleda postupanje organa INEP, kako se u javnosti ne bi unosila zabuna kad je u pitanju zakonitost rada Vlade i Ministarstva.
Iz navedenog, evidentno je da ne stoje navodi da Vlada i Ministarstvo ne rade u interesu istraživača, jer je promena Upravnog odbora nastupila tek nakon niza propusta od strane samog INEP-a.