Отворено Поглавље 25 – наука и истраживање
У оквиру процеса преговора за приступање Републике Србије Европској унији, у Бриселу је 13. децембра 2016. године одржана Међувладина конференција о приступању Републике Србије Европској унији на којој је отворено и привремено затворено (до затварања свих 35 преговарачких поглавља) Преговарачко поглавље 25 – наука и истраживање.
Поглавље 25 не подразумева конкретна мерила и не захтева израду посебног акционог плана, а Преговарачка позиција Републике Србије садржи активности које се односе на даљи процес усаглашавања законодавног и институционалног оквира са правним тековинама и стандардима ЕУ у областима науке, истраживања и иновација.
У својству председника преговарачке групе за поглавље 25, на међувладиној конференцији у Брисеу, учествовао је Проф. др Виктор Недовић, в.д. помоћник министра.
Преглед садржаја Преговарачке позиције за Поглавље 25
Отварање преговора у Поглављу 25 посвећеном Науци и истраживању имаће велики утицај на развој законодавног оквира, подизања институционалних капацитета у области науке, истраживања и иновација.
Република Србија ће у предстојећем периоду кроз усклађивање и ажурирање већ постојећих мера и, где је потребно, иницирање додатних мера наставити са радом на усклађивању истраживачке и иновационе политике са циљевима и приоритетима политике ЕУ за истраживање и иновације. Нови стратешки оквир и планиране мере дефинишу јачање административних капацитета, у циљу повећања учешћа у истраживачким програмима ЕУ, како у оном делу који се односи на изврсност у науци, укључујући грантове Европског истраживачког савета, тако и у делу решавања друштвених изазова и подршке науке индустријском развоју земље.
У складу са новим стратешким и законодавним оквиром Република Србија ће да припреми и спроведе пакет реформских мера које ће створити услове за реализацију визије наведене у Стратегији научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016. до 2020. године „ИСТРАЖИВАЊЕ ЗА ИНОВАЦИЈЕ”: „У року од пет година, наука у Републици Србији биће заснована на систему који подржава изврсност у науци и релевантност за економски развој, конкурентност привреде у Републици Србији, као и развој друштва у целини”. Део реформи се односи на анализу стања и реформу мреже института, као и промени модела финансирања научноистраживачке делатности.
Република Србија ће даље јачати и подстицати научну и технолошку сарадњу и подстицати развој иновационе делатности, тј. јачање капацитета и то пре свега институционалних, административних и финансијских капацитета као што је утврђено новом Стратегијом, а како би се постигла боља интеграција у Иновациону унију и Европски истраживачки простор. Ово ће постићи кроз даље финансирање научних пројеката и пројеката технолошког развоја, кроз сарадњу са државама чланицама Европске уније и међународним партнерима, као и кроз коришћење ИПА II (Инструмент за претприступну помоћ 2014-2020), и сарадњу са другим међународним и европским финансијским организацијама. У складу са новом Стратегијом, спровешће се планови за реформу система финансирања научноистраживачког рада како би се исти побољшао и како би се обезбедило стабилно финансирање и употреба буџетских средстава на оптималан начин.
Биће спроведени планови и мере које се односе на међународну сарадњу укључујући решавање постојећих изазова у делу: даље интеграције у Европски истраживачки простор, привлачења додатних страних фондова, обезбеђивања изврсности кроз сарадњу са водећим научноистраживачким организацијама из иностранства, обезбеђивања долазне и одлазне мобилности и промовисања учешћа малих и средњих предузећа у циклусу истраживања и иновација.
У делу који се односи на учешће у оквирним програмима ЕУ промотивне активности и подршка истраживачима и другим учесницима у вези са учешћем у Хоризонту 2020 ће бити настављена. Мрежа националних контакт особа ће бити ојачана додатном обуком, стицањем вештина и професионализацијом са циљем формирања посебне јединице за подршку учешћу у програму Хоризонт 2020.
У делу који се односи на мобилност истраживача Република Србија ће ускладити процесе и процедуре за пријем истраживача са „European Charter for Researchers and the Code of Conduct for the recruitment of researchers”, чиме ће омогућити олакшано добијање визе за стране студенте и научнике као и регулисати друге аспекте који се односе на боравак у земљи, као што су здравствено осигурање и смештај, а како би се олакшала мобилност студената и научника.
Република Србија такође ради на својој националној Мапи пута за истраживачке инфраструктуре са циљем да се иста усвоји у 2017. која ће бити у складу са стратешким циљевима дефинисаним од стране Европског стратешког форума о истраживачким инфраструктурама (ESFRI). Истраживачке инфраструктуре ће бити отворене за истраживаче, научнике и компаније из Републике Србије, као и из ЕУ и света.
Што се тиче подршке иновационим активностима, Република Србија ће унапредити Закон о иновационој делатности и подзаконски акти ће бити прилагођени како би били у складу са европским принципима и новом Стратегијом. Уложиће се додатни напори који се односе на стимулисање сарадње између универзитета и индустрије, као и на олакшан приступ изворима финансирања. Министарство просвете, науке и технолошког развоја ће у сарадњи са Фондом за иновациону делатност наставити да подржава пројекте намењене иновативним малим и средњим предузећима, као и сарадњу између академског и привредног сектора.
Прочитајте више на сајту Канцеларије за европске интеграције:
http://www.seio.gov.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8.39.html?newsid=2274