Почела јавна расправа о Нацрту закона о високом образовању
Јавна расправа о Нацрту закона о високом образовању почела је данас расправом у ректорату Универзитета у Беграду и трајаће до 23. маја. Јавној расправи присуствовали су декани многих факултета, представници студентских тела и бројни професори. Отварајући расправу министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је да је Радна група месецима интензивно радила и да је при доношењу Нацрта закона у потпуности поштована демократска процедура. „Сада је њихов рад пред вама. На крају расправе видећемо да ли ће бити потребне евентуално неке измене. Ми ћемо настојати да до краја јуна закон усвоји Народна скупштина”, рекао је министар.
Новине Нацрта закона о високом образовању представила је Проф. др Весна Мандић, помоћник министра за високо образовање и развој. Она је истакла да се изменама законског оквира уводи нови циљ образовања, образовање креативне популације која непрекидно усваја и ствара нова знања.
Нацрт закона доноси много новина. Ради професионализације управљања високошколским установама, на пример, нацрт налаже универзитетима да у року од девет месеци од ступања на снагу новог закона објаве конкурс за избор менаџера. Надлежности будућих универзитетских менаџера нису прецизиране, „утврђиваће се у складу са општим актом универзитета”.
Мандат чланова савета високошколске установе продужен је са три на четири године. Исто толико трајаће и мандати ректора универзитета, декана факултета, председника академије струковних студија, директора високе школе или високе школе струковних студија. Правила да исти људи на тим функцијама могу бити само једном реизабрани, у новом закону нема, заправо нема ограничења броја мандата.
Први пут по слову закона министар може да поништи диплому о стеченом високом образовању. И то не само по службеној дужности када је спорну диплому издала неовлашћена организација, него и ако је диплому потписала особа која за то није овлашћена, када се утврди да особа на чије је име диплома издата није испунила испитне обавезе у складу са законом и предвиђене студијским програмом, или од старта није испуњавала услове за упис на основне, мастер, докторске студије.
Министар може да поништи и невалидно стечену докторску диплому, али не без одобравајућег мишљења комисије научника и стручњака из одговарајуће области. То је крајња мера уколико и поред утврђених разлога за оглашавање дипломе ништавном, ни после упозорења министра, оспориву јавну исправу не поништи самостална високошколска установа.
Кључ за повезивање свих података о студентима у Јединственом информационом систему просвете (ЈИСП) биће јединствен образовни број (ЈОБ) који се сад уводи као неизоставни пратилац академаца на образовном путу. Биће то индивидуална и непоновљива ознака која се на захтев високошколске установе додељује бруцошима приликом првог уписа на студије, уколико је већ нису добили на нижим нивоима образовања. Министарство успоставља ЈИСП и њиме руководи, као регистрима акредитованих високошколских установа и студијских прогрaма, регистрима студената и запослених у високошколским установама. Таква свеобухватна електронска база података за праћење високог образовања до сада није постојала.
Нацрт предвиђа и да ће факултети моћи да ангажују предаваче ван радног односа, . експерте из привреде и индустрије, који су завршили мастер академске студије, имају неопходна знања и смисао за рад у настави, што ће бити веома важно за стицање практичних знања и вештина студената.
Оснивање Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању једна је од најзначајнијих новина у нацрту кровног прописа о високом школству. Ово тело, формира влада, најдаље две године од усвајања предложеног закона. Петочлани управни одбор руководиће Националним акредитационим телом, а његов стручни орган биће Комисија за акредитацију. Незадовољни решењем новог тела за акредитацију моћи ће да поднесу жалбу Националном савету за високо образовање. Уколико савет пониши решење акредитационог тела, оно је дужно да у року од 30 дана донесе „решење које је у сладу са правним схватањем Националног савета”, или да против одлуке тог савета покрене управни спор. Али, у том случају право да покрене управни спор има и подносилац захтева за акредитацију.
Национални савет за високо образовање, по новом закону, доносиће критеријуме за избор наставника који могу бити радно ангажовани и кад оду у пензију – да аршини буду једнаки за све универзитете. Уз то, високошколским установама остављена је опција да статутом пропишу и додатне критеријуме за запошљавање професора старијих од 65 година. Професори, кад напуне 65 година живота, и најмање 15 радног стажа, по правилу одлазе у пензију. Ако су струци неопходни као предавачи, могу са факултетом, односно универзитетом, да закључе уговор о раду на одређено време – до две године, са могућношћу додатног продужења.