Počela javna rasprava o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju

Javna rasprava o Nacrtu zakona o visokom obrazovanju počela je danas raspravom u rektoratu Univerziteta u Begradu i trajaće do 23. maja. Javnoj raspravi prisustvovali su dekani mnogih fakulteta, predstavnici studentskih tela i brojni profesori. Otvarajući raspravu ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević rekao je da je Radna grupa mesecima intenzivno radila i da je pri donošenju Nacrta zakona u potpunosti poštovana demokratska procedura. „Sada je njihov rad pred vama. Na kraju rasprave videćemo da li će biti potrebne eventualno neke izmene. Mi ćemo nastojati da do kraja juna zakon usvoji Narodna skupština”, rekao je ministar.

Novine Nacrta zakona o visokom obrazovanju predstavila je Prof. dr Vesna Mandić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje i razvoj. Ona je istakla da se izmenama zakonskog okvira uvodi novi cilj obrazovanja, obrazovanje kreativne populacije koja neprekidno usvaja i stvara nova znanja.

Nacrt zakona donosi mnogo novina. Radi profesionalizacije upravljanja visokoškolskim ustanovama, na primer, nacrt nalaže univerzitetima da u roku od devet meseci od stupanja na snagu novog zakona objave konkurs za izbor menadžera. Nadležnosti budućih univerzitetskih menadžera nisu precizirane, „utvrđivaće se u skladu sa opštim aktom univerziteta”.

Mandat članova saveta visokoškolske ustanove produžen je sa tri na četiri godine. Isto toliko trajaće i mandati rektora univerziteta, dekana fakulteta, predsednika akademije strukovnih studija, direktora visoke škole ili visoke škole strukovnih studija. Pravila da isti ljudi na tim funkcijama mogu biti samo jednom reizabrani, u novom zakonu nema, zapravo nema ograničenja broja mandata.

Prvi put po slovu zakona ministar može da poništi diplomu o stečenom visokom obrazovanju. I to ne samo po službenoj dužnosti kada je spornu diplomu izdala neovlašćena organizacija, nego i ako je diplomu potpisala osoba koja za to nije ovlašćena, kada se utvrdi da osoba na čije je ime diploma izdata nije ispunila ispitne obaveze u skladu sa zakonom i predviđene studijskim programom, ili od starta nije ispunjavala uslove za upis na osnovne, master, doktorske studije.
Ministar može da poništi i nevalidno stečenu doktorsku diplomu, ali ne bez odobravajućeg mišljenja komisije naučnika i stručnjaka iz odgovarajuće oblasti. To je krajnja mera ukoliko i pored utvrđenih razloga za oglašavanje diplome ništavnom, ni posle upozorenja ministra, osporivu javnu ispravu ne poništi samostalna visokoškolska ustanova.

Ključ za povezivanje svih podataka o studentima u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete (JISP) biće jedinstven obrazovni broj (JOB) koji se sad uvodi kao neizostavni pratilac akademaca na obrazovnom putu. Biće to individualna i neponovljiva oznaka koja se na zahtev visokoškolske ustanove dodeljuje brucošima prilikom prvog upisa na studije, ukoliko je već nisu dobili na nižim nivoima obrazovanja. Ministarstvo uspostavlja JISP i njime rukovodi, kao registrima akreditovanih visokoškolskih ustanova i studijskih programa, registrima studenata i zaposlenih u visokoškolskim ustanovama. Takva sveobuhvatna elektronska baza podataka za praćenje visokog obrazovanja do sada nije postojala.

Nacrt predviđa i da će fakulteti moći da angažuju predavače van radnog odnosa, . eksperte iz privrede i industrije, koji su završili master akademske studije, imaju neophodna znanja i smisao za rad u nastavi, što će biti veoma važno za sticanje praktičnih znanja i veština studenata.

Osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju jedna je od najznačajnijih novina u nacrtu krovnog propisa o visokom školstvu. Ovo telo, formira vlada, najdalje dve godine od usvajanja predloženog zakona. Petočlani upravni odbor rukovodiće Nacionalnim akreditacionim telom, a njegov stručni organ biće Komisija za akreditaciju. Nezadovoljni rešenjem novog tela za akreditaciju moći će da podnesu žalbu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ukoliko savet poniši rešenje akreditacionog tela, ono je dužno da u roku od 30 dana donese „rešenje koje je u sladu sa pravnim shvatanjem Nacionalnog saveta”, ili da protiv odluke tog saveta pokrene upravni spor. Ali, u tom slučaju pravo da pokrene upravni spor ima i podnosilac zahteva za akreditaciju.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje, po novom zakonu, donosiće kriterijume za izbor nastavnika koji mogu biti radno angažovani i kad odu u penziju – da aršini budu jednaki za sve univerzitete. Uz to, visokoškolskim ustanovama ostavljena je opcija da statutom propišu i dodatne kriterijume za zapošljavanje profesora starijih od 65 godina. Profesori, kad napune 65 godina života, i najmanje 15 radnog staža, po pravilu odlaze u penziju. Ako su struci neophodni kao predavači, mogu sa fakultetom, odnosno univerzitetom, da zaključe ugovor o radu na određeno vreme – do dve godine, sa mogućnošću dodatnog produženja.