Поглавље о науци ће можда бити прво које отварамо

Преносимо у целости текст новинске агенције Тањуг:

„Поглавље о науци можда прво“

Поглавље о науци, истраживању и иновацијама могло би да буде једна од првих отворених и одмах затворених области у процесу уласка Србије у ЕУ, каже Недовић.

Оваква очекивања нису неутемељена и поткрепљује их стални дијалог са колегама из Европске комисије (ЕК), рекао је помоћник министра просвете Виктор Недовић Тањугу након билатералног скрининга у Бриселу, одржаног почетком децембра, где је Србија презентовала законодавни и институционални оквир, капацитете, како се закони спроводе у пракси и шта су будући кораци у области науке и истраживања.

ЕУ ЗаставаНедовић је истакао да у дијалогу са Европом у овој области нема спорних момената, али да ЕК ипак интересују неке наше специфичности, да им се на пример детаљно образложе извори финансирања за иновационе пројекте, ко су крајњи корисници, да ли и под којим условима треба да буду регистровани или зашто имамо два закона, Закон о научно-истраживачкој делатности и Закон о иновационој делатности…

„Комисију је занимало како финансирамо иновациону делатност, пошто сада имамо два тока, један директно из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а други преко наше институције, Фонда за иновациону делатност“, рекао је помоћник министра задужен за европске интеграције, развојне, истраживачке програме и пројекте у образовању и науци.

Недовић је најавио да се припрема нови Закон о иновационој делатности као и измене Закона о научно-истраживачкој делатности, а почео је и рад на новој научноистраживачкој и иновационој стратегију до 2020. године.

До краја ове или почетком следеће године Србија треба да употпуни одговоре на додатна питања и сугестије ЕК, а у априлу 2015. очекује извештај ЕК о усклађености у овој области, рекао је Недовић.

Он је истакао да се истраживање, наука и иновације у развијеним друштвима више не сматрају трошком већ инвестирањем и улагањем у економију.

„Оно што се постигне на овом пољу, имплементира се на тржишту производа и услуга са новим радним местима, подстицајима за економију и будући развој друштва у целини“, рекао је помоћник министра просвете и истакао да се наука и иновације гледају као покретачи економије, што заиста и јесу у државама које на прави начин искористе своје потенцијале.

Недовић каже и да Европа има велика очекивања у овој области, а доказ за то је и актуелни програм „Хоризонт 2020“ са буџетом већим од готово 80 милијарди евра.

„Европа би инвестирајући у истраживање и иновације могла да постане велики такмичар на глобалном нивоу са еконимијама попут америчке, јапанске, а сада и кинеске и осталих БРИКС земаља“, рекао је он.

Србија, како каже, у том простору треба да пронађе своје место, за шта постоји одлична основа базирана на постигнутим резултатима у претходном Оквирном програму 7.

У том програму наше земља је, по успешности пројеката гледано у целини, нешто испод просека земаља чланица ЕУ али је у појединим областима показала изузетно велики капацитет и квалитет истраживања (информационе и комуникационе технологије, храна и пољопривреда, заштита животне околине, нано науке, нано материјали …)