Prošlost predstavljati na osnovu validnih istorijskih izvora

Nastavnici istorije treba da, u skladu sa novim naučnim saznanjima, predstavljaju prošlost onakvu kakva jeste kako bi se otklonile predrasude i sprečilo ponavljanje zločina poput holokausta, poručeno je danas na otvaranju seminara za nastavnike istorije iz Srbije.

Otvarajući trodnevni skup na temu „Istorijski pristup holokaustu i masovnim zločinima na Balkanu“, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić je ukazao da prošlost ne sme da se prepusti zaboravu, već mora da se pamti, istražuje i predstavlja na osnovu validnih istorijskih izvora.

„Kultura sećanja je zasnovana na validnim podacima, a ne na mitovima, legendama i usmenim predanjima. Ona nas upozorava i na tamnu stranu prošlosti, koju nemamo pravo da zaboravimo, a koja treba da nam posluži kao udžbenik iz koga ćemo učiti o dobrim i lošim stranama pojedinaca, organizacija i društva u celini“, rekao je ministar Verbić.

Kako je naveo, istorijska nauka mora da se razvija i dolazi do novih saznanja, koja menjaju sliku koju imamo o prošlosti, te je važno da nastavnici prate razvoj te nauke i u skladu sa novim saznanjima predstavljaju prošlost onakvu kakva jeste, a ne kakvu bismo možda želeli da vidimo.

„Pamtiti ne znači svetiti se, već uočavati dobre i loše strane pojedinaca i organizacija, učiti na primerima i razvijati novo vreme i društvo na temeljima demokratskih vrednosti, poštovanja ljudskih prava i interkulturnog dijaloga“, poručio je Verbić, podsetivši da se u Beogradu nalazio jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi, u kome su stradali Jevreji, Srbi i Romi.

Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je da je zadatak čuvanja sećanja na nemačke zločine metodičnog i programiranog istrebljenja Jevreja u Evropi, u vreme nacističke Nemačke, od izuzetnog značaja, te da nema nemačkog identiteta bez Aušvica i da je sećanje na holokaust dužnost svih koji žive u Nemačkoj. On je najavio da će uskoro u Kragujevcu prisustvovati komemoraciji zločina u kojem su nacisti pobili mlade. „Siguran sam da će nastavnici uspešno izučavati prošlost i predstavljati istinu, ne samo radi čuvanja sećanja, već i da bi se izvukle pouke i sprečilo ponavljanje takvih zločina“, kazao je Ditman.  

Ambasadorka francuske u Srbiji Kristin Moro rekla je da istoriju čine pre svega događaji, ali i prikaz tih događaja, a svi znamo, kako je primetila, da taj prikaz često odudara od realnosti i često se, u svim epohama, koristio za dobrobit dinastičkih, nacionalnih, verskih interesa. I u slučaju holokausta, istakla je, postoji tendencija da se istina deformiše, uz odbacivanje direktne ili indirektne odgovornosti. Moro je upozorila da se istorija ponavlja i da se nove drame dešavaju, te je sećanje zadatak koji imamo prema žrtvama, ali i prema samima sobom i budućnosti, uz obrazovanje mladih kod kojih treba razvijati svest o onome što se zaista dogodilo, kao i oprez pred izopačenim oblicima ljudskih strasti.

Predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji Ruben fuks ukazao je da je da treba ne samo pamtiti usmrćena tela, masovne grobnice i pepeo Aušvica, već i upitati se kako je do svega toga moglo doći jer, kako je naglasio, to nisu bile samo žrtve, već su pre toga bili ljudi i imali normalan život.

„Ne treba zaboraviti profil žrtava, ali ni profil zločinaca, pogotovu danas kada se javlja novi momenat sličan onom koji se već dogodio, a mi nismo isključili opšta mesta predrasuda. A ako je to opšte mesto nepoverenje i mržnja, iz toga se može izroditi nešto što će veoma nalikovati holokaustu“, upozorio je on.

Šef odeljenja za međunarodne odnose Memorijala holokausta iz Pariza Bruno Boaje rekao je da holokaust, da bismo ga razumeli, ne treba posmatrati samo kao evropski fenomen, već i u lokalnom kontekstu. Na seminaru, koji će trajati do 9. oktobra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, učestvuje 40 nastavnika iz Srbije sa evropskim istoričarima iz francuske, Nemačke, Švedske, Engleske, a skup organizuju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Memorijal holokausta iz Pariza. Organizaciju seminara podržali su ambasada Francuske u Srbiji, ambasada Nemačke u Parizu, francuski institut u Srbiji, Program EU Evropa za građane, Delegacija EU u Srbiji i Konferencija o jevrejskim materijalnim potraživanjima.