Прва годишња конференција о образовању
Прва годишња конференција о образовању, која је организована на иницијативу Кабинета председнице Владе, одржана је данас у Палати „Србија“. Конференција је иницирана како би се сумирале урађене системске ствари које омогућавају да се боље сагледа образовни систем, али и да се види шта је потребно мењати. На конференцији су представљени и први резултати успостављања Јединственог информационог система просвете. На Конференцији, поред премијерке Ане Брнабић, обратио се и министар просвете Бранко Ружић, поздрављајући идеју о организовању годишње конференције, с намером и жељом да она постане традиционална.
У уводном обраћању премијерка Брнабић је истакла да је у претходних неколико година доста учињено како би систем образовања у Србији био бољи и да ће Јединственим информационим системом просвете (ЈИСП) моћи да се доносе боље, информисаније одлуке о даљем унапређењу. Она је истакла, да је кроз ЈИСП спојена читава просвета са тржиштем рада и да се сада може видети како се ученици или студенти запошљавају након завршеног школовања, колико чекају на запошљавање, колика је прва плата, да ли се запошљавају у области за коју су се школовали или неку другу.
Она је истакла да је у последњих шест година, уз помоћ финансијских партнера, пре свега Светске банке, учињено је доста када је реч о инфраструктури у систему образовања, у шта спада и изграђених 4.800 нових места у предшколском образовању.
Према речима премијерке, у основном образовању учињено је највише, од повезивања на брзи бежични интернет за шта је издвојено 60 милиона евра. Брнабић каже да ће тај пројекат бити завршен 2023. године и наводи да је од 1.800 школских објеката које ће бити повезане на брзи бежични интернет, 1.600 већ повезано.
Он је истакла да је дигитализација допринела и томе да 50 одсто уписа у школској 2021-2022. години буде завршено електронски и да је прошле године помогла и у процесу мале матуре прошле године, те да први пут није морало да се размишља о безбедности тестова.
Kада је реч о средњем образовању, премијерка је навела да је повећан број специјализованих ИТ одељења и додала да је од 2019. године уведено дуално образовање што се, како каже, показало као добар одговор на незапосленост младих.
„Дуално образовање омогућава да се брже и лакше запошљавају и да им буде већа плата. Од 2021.године више од 4.000 студената похађа студије по моделу дуалног образовања“, казала је премијерка и позвала привреднике да се још више укључе у дуално образовање“.
Брнабић је, истакла да је уложено више од 250 милиона евра у инфраструктуру јер, како је истакла, није улагано деценијама, односно 45 година. Говорећи о високом образовању, она је навела, да је потребна изградња додатне инфраструктуре, што подразумева и уметничке факултете. Подсетила је да је у претходних седам година отворено четири Научно-технолошка парка.
Министар просвете Бранко Ружић је рекао да образовни систем Србије обезбеђује једнак приступ образовању за сву децу, нуди лепезу могућности и избора, те да се наставни планови мењају тако да обезбеђују исходе учења који дају компетенције, знања и вештине.
Министар је истакао да је реформа планова и програма у разредима основне школе у пуном обиму завршена закључно са школском 2021/2022. годином и да је донела нови педагошки концепт програма оријентисаних на процес учења и исходе, односно на функционална знања ученика.
Говорећи о предшколском васпитању и образовању, министар Ружић, је истакао да је повећан обухват деце до три године из осетљивих група и да је у 2020/2021. години, први пут у последњих десет година, био већи од 30 одсто.
„Део ових мера за већи обухват деце су и велика инфраструктурна улагања у изградњу вртића која ће обезбедити додатних 11.000 места у предшколским установама. Четири вртића у Дољевцу, Житорађи, Сремској Митровици и Владичином Хану су готови, радови су у току на осам вртића, у Kрушевцу на две локације, Лозници, Мерошини, Тутину, Прокупљу, Шиду и Смедереву, а за 11 вртића ће бити расписан тендер“, истакао је министар.
Министар Ружић је рекао и да се разноликост образовног система највише уочава на нивоу средњег образовања, где је већ на нивоу гимназијског образовања доступан велики број различитих смерова, уз напомену да су наши ученици, који су похађали и полагали програм интернационалне матуре, са својим вршњацима из других земаља и остварили резултате изнад светског просека.
Министар је навео да средње стручно образовање нуди 200 образовних профила за различита подручја рада у средњим стручним школама, а посебна вредност овог дела образовног система, према његовим речима, је дуално образовање.
Он је рекао да су учињени значајни помаци у подршци образовању деце ромске националности кроз обезбеђене стипендије, као и афирмативне мере уписа.
„Још једна вредност нашег система, од предшколског до високог образовања, је и образовање на осам језика наших националних мањина и мало која земља у свету може да се похвали оваквим системом“ , истакао је он и најавио значајна улагања у инфраструктуру у високом образовању и да ће бити проширени капацитети студентских центара у Београду и Нишу за додатних 1400 места. Министар је поновио да је дигитализација допринела унапређивању образовног система.
„ Ово је укратко наш образовни систем, оно што нуди и куда иде. Међутим, нагласио бих да су центар нашег система, они од којих све зависи, просветни радници. И да сви ми у државној администрацији који се бавимо образовањем, сви запослени у установама образовања постојимо само из једног разлога, а то су наша деца и млади људи. Због њих имамо обавезу да стално преиспитујемо систем, да га сагледавамо и унапређујемо, да разговарамо о променама, да тражимо решења и компромисе“, рекао је он.
Овде можете преузети комплетно обраћање министра Ружића.