Ружић: Подстичемо изврсност научних резултата, развој иновација и образовање које се вреднује на тржишту

У процесу трансформације српског друштва у модерно друштво с привредом заснованом на знању потребно је подстицати изврсност научних резултата јавног истраживачког сектора, као и развој иновација у оквиру приватних иновативних компанија. Једнако је важно и омогућити да се у нашем образовном систему стекну потребна предузетничка знања и вештине и да се она вреднују на тржишту кроз иновативне производе и услуге који су конкурентни на светском тржишту, а произведени су у Србији“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја на данашњем представљању пакета мера из Акционог плана за спровођење Стратегије паметне специјализације Републике Србије.

Стратегија за период 2020-2027 осветљава правце у којима наша земља треба да се креће како би креирала ефикасну привреду, способну да развија и пласира врхунске иновативне производе и услуге који су конкурентни на глобалном тржишту, а као приоритетне области означава: Храну за будућност, Машине и производни процеси, ИKТ и Kреативне индустрије.

На догађају је, као пример добре праксе, представљена домаћа компанија Десинг, којој је увођење нових технологија и иновација омогућило развој производа за читав свет, већу продају и извоз.

Наш мото је да будемо у друштву себи равних, или бољих од нас. То се постиже, пре свега, великим улагањем у знање“, рекао је Миодраг Томић, директор и власник компаније Десинг, који је од мале породичне фирме израстао у извозника чији су производи од воћа присутни у 27 земаља света.

Говорећи о утицају Стратегије на привреду, проф. др Виктор Недовић, кооринатор 4С процеса и директор Пројекта акцелерације и иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) Министарства просвете, науке и технолошког развоја, истакао је да њена успешна реализација може да помогне у проналажењу одговора на очекивану дубину рецесије и понуди моделе опоравка економије у годинама које долазе, кроз  „примену досадашњих искустава и иновативних решења у циљу смањења губитака, прилагођавања, и квалитетнијег рада у приватном, академском, државном и цивилном сектору“. Према његовим речима, Република Србија је пример добре праксе у погледу имплементације Стратегије паметне специјализације.

Акциони план садржи 43 мере са конкретним активностима за период реализације од две године, а финансијска средства у износу од скоро 18 милијарди динара су обезбеђена из различитих извора. Економија заснована на знању и иновацијама упркос пандемији није искусила веће застоје, па су бројне мере из Акционог плана успешно реализоване и током овог изазовног периода:

• Фонд за иновациону делатност је, кроз иновационе ваучере у вредности од 60 милиона динара, 72% предвиђених средстава определио за пројекте из приоритетних области одређених Стратегијом.
• Из буџета Србије је опредељено 5,3 милиона евра за програме раног развоја и суфинансирања иновација, а од 35 већ одабраних пројеката, 34 су из приоритетних области.
• УСАИД је, у координацији са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Фондом за иновациону делатност, доделио средства у износу од 4 милиона динара предузећима која ће у сарадњи са ИТ сектором унапредити своје пословање и дизајн производа и паковања.
• Министарство просвете, науке и технолошког развоја је за 2020. и 2021. годину определило 20 милиона динара за финансирање 41 пројекта за унапређење и развој курикулума на високошколским установама са фокусом на развој предузетничких вештина и унапређење сарадње са привредом.

О важности подршке и подстицања развоја технолошки напредније производње и услуга заснованих на знању, на данашњем догађају говорили су и представници Светске банке, Делегације ЕУ у Србији, као и домаћих институција које раде на имплементацији Стратегије паметне специјализације, попут Републичког Секретеријата за јавне политике, SAIGE пројекта при Министарству просвете, науке и технолошког развоја, и  Фонда за иновациону делатност.