Šarčević: Jezičke kompetencije jako važne
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević izjavio je danas u Beogradu otvarajući konferenciju „Razvoj jezičkih kompetencija kod učenika osnovne škole“ da država nema nameru ni da smanji fond časova niti kompetencije kada su u pitanju strani jezici.
Mi smo ove godine dozvolili više bilingvalnih odeljenja čak i na srednjim stručnim školama. Ko god je ozbiljno aplicirao mi smo uspeli da ih uvedemo u sistem, rekao je on i dodao da su jezičke kompetencije jako poželjne kada je reč o obrazovanju.
Šarčević je rekao da drugi strani jezik ima status izbornog jezika ali se u praksi ocenjuje.
Pokušaćemo da učenja stranih jezika učinimo dostupnijim i kroz sertifikate za koje će se moći polagati u svim školama. To će biti povoljnije za učenike, nastavnike i roditelje, naveo je ministar.
On je rekao da postoji deficit kadra kada je reč o učenju nemačkog jezika i najavio otvaranje katedre za germanistiku na Univerzitetu u Nišu.
Šarčević je kazao i da je veoma važna mobilnost nastavnika i učenika i u tom smislu ukazao na značaj projekata Erazmus plus.
Današnju konferenciju su organizovali Fondacija Tempus u saradnji sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Skup se održava pod okriljem Euridis (Eyrydice) mreže kao dela Erazmus + programa saradnje u oblasti obrazovanja i mladih.
Na konferenciji su govorile i Olivera Todorović iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i direktorka Fondacije Tempus Marija Filipović Ožegović.
Filipović Ožegović je rekla da će deca ako u osnovnoj školi ne nauče dobro strani imati problem kroz život i da je to prepoznala i Evropska unija.
Ona je rekla da 33 odsto mlade populacije u Evropi smatra da bi moglo da studira na nekom stranom jeziku i da su ti podaci zabrinjavajući i da ukazuju da negde postoji problem.
Prema njenim rečima, prvi strani jezik koji se uči od prvog razreda bi trebalo da bude jezik kojim se vlada kao maternjim a trebalo bi da se uči i treći strani jezik.
Kako je istaknuto, u Evropi se danas sve češće priča o uspostavljanju Evropskog prostora obrazovanja, kao novog okvira za saradnju koji treba da nasledi strateški okvir Evropa 2020. Podstiče se mobilnost i saradnja u obrazovanju i obukama, kao i prevazilaženje prepreka za sve oni koji žele da se usavršavaju i uče u drugim zemljama, bez obzira na godine i nivo obrazovanja.
Statistike ukazuju da se poznavanje prvog stranog jezika (najčešće engleskog jezika u 97% slučajeva) – već smatra jednom od osnovnih veština.