Šarčević: Portugal pomaže srpskoj nauci
Robotika, IT i biotehnologije neke su od oblasti u kojima sarađuju srpski i portugalski naučnici, a tokom nedavne posete ministra prosvete Mladena Šarčevića Portugalu, dogovoreno je da ta država pomogne Srbiji u izradi nove strategije za visoko obrazovanje i nauku do 2030. godine.
Dogovorili smo se i da nam Portugal pomogne oko angažovanja srpskih istraživača i naučnih institucija u okviru projekta Horizont Evropa i oko povećanja bilateralnih projekata za 100 odsto, rekao je Šarčević.
Dodao je i da će Portugal pomoći i u vezi sa učlanjenjem srpskog Centra za promociju nauke sa centrima izvrsnosti (Petnica, Tršić…) u evropsku asocijaciju sličnih institucija.
Cilj posete bio je da dobre veze između naših i portugalskih istraživača podignemo na nivo boljih veza između država i institucija, istakao je Šarčević.
Delegacija iz Srbije obišla je najprestižnije portugalske visokoškolske ustanove, naučnoistraživačke organizacije i institute, Fondaciju za nauku i tehnologiju i Centar za promociju nauke.
Kako je istakao Portugalci veoma cene srpske istraživače iako Srbija ima četiri puta manji budžet za nauku.
Portugal ima sve bolje rezultate, veoma poštuje i ceni srpske istraživače i zato postoje brojni međusobni kontakti. Sada je prvi put država stala iza tih kontakata i iza te saradnje naših naučnika, rekao je Šarčević.
On je dodao da Srbija u Portugalu trenutno ima 81 doktoranta i istraživača i da dve zemlje već sarađuju u brojnim oblastima, poput robotike, IT-ja, biotehnologija, , molekularne biologije, mašinstva…
To su sve egzaktne nauke koje sutra mogu da unaprede srpsku privredu. A citiranost njihovih radova pomaže našim i njihovim institucijama da zauzmu prestižna mesta na listama za rangiranje visokoškolskih ustanova i naučnih institucija, poput Šangajske liste, rekao je Šarčević.
Prema njegovim rečima Portugal je primer zemlje koja je pre 30 godina bila daleko iza Jugoslavije u oblasti visokog obrazovanja i nauke, ali da su istorijske okolnosti uticale na to da su u ovom trenutku daleko ispred Srbije.
Došli su do toga da su se opredelili da budu zemlja tehnologije i znanja. Veoma mnogo ulažu u nauku. Ono što mi radimo u Srbiji je komplementarno sa njima, zato otvaramo centre za mlade ljude i decu od malena počinjemo da upućujemo u nauku, rekao je Šarčević.
Kao primer, ministar je naveo nekoliko popularnih turističkih mesta za najmlađe u kojima deca mogu da se upoznaju sa naukom i njenim dostignućima.
I mi to isto pokušavamo u Srbiji, ali oni su uzeli stare fabrike, napuštene magacine. Za sve to imaju evropski novac, to je ono što mi nemamo. Sama ta činjenica da su oni članica Evropske unije, a mi nismo, na sve utiče, zaključio je Šarčević.