Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о високом образовању – испуњен четврти захтев студената

Скупштина Србије усвојила Измене и допуне Закона о високом образовању којим се унапређује квалитет високог образовања обезбеђивањем додатних буџетских средства за високо образовање, доприноси бољој доступности високог образовања умањивањем трошка школарине за самофинансирајуће студенте за 50 одсто, унапређује материјални положај запослених обезбеђивањем додатних средства за повећање плата запослених у високом образовању. Такође, усвојеним законом унапређује се релевантност високог образовања, јача аутономија универзитета и доприноси даљој интернационализацији високог образовања.

Усвојеним Законом повећавају се за 20 одсто, односно за 12 милијарди динара, буџетска средства за високо образовање што је у складу са четвртим захтевом студената. Такође, предвиђа се и издвајање средстава која ће у целости покривати сталне трошкове високошколских установа, већа издвајања за трошкове материјала за високошколске установе, као и покривање у целости трошкова за друга примања запослених, у складу са Посебним колективним уговором за високо образовање.

Поред тога, основица за плате у високом образовању изједначује се са основицама плата запослених на осталим нивоима образовања од 1. јануара 2026. године, а већ су обезбеђена додатна средстава у износу од 5,7 милијарди динара за повећање плата запослених у високом образовању за 15,97 %, од марта ове године, кроз измену уредби којима се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у високом образовању.

Измене и допуне Закона о високом образовању предвиђају умањење школарина за 50 одсто директном рефундацијом средстава из буџета самофинансирајућим студентима државних високошколских установа.

Усвојеним законом први пут се уводи обавеза државе да обезбеди средства и за трошкове акредитације студијских програма и установа у Републици Србији, као и трошкове релевантних међународних академских акредитација.

Такође, допунама Закона уводе се микрокреденцијали (мали програми студија који имају јасно дефинисану структуру, сврху и исходе учења), ради стручног оспособљавања лица са стеченим средњим или високим образовањем, у складу са потребама тржишта рада, као програми образовања током читавог живота.

У циљу јачања утицаја упослених на високошколским установама, Закон предвиђа смањење учешћа представника оснивача у органима управљања са 30% на 25% у корист представника запослених на високошколским установама, па је заступљеност запослених сада 60% уместо досадашњих 55%. Проценат учешћа представника студената у савету није мењан, односно остао је 15%. Изменама се скраћује мандат органа управљања са четири на три године.

Садржај Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању утврђен је у сарадњи са представницима академске заједнице, односно са представницима Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Крагујевцу, Универзитета у Нишу, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Државног универзитета у Новом Пазару, Универзитета уметности у Београду, као и са представницима Министарства финансија и Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, а као наставак много шире дискусије са свим актерима у високом образовању кроз рад Радне групе за анализу тренутног стања финансирања високог образовања и за израду нацрта закона о високом образовању, коју је именовала Влада Републике Србије 25. јула 2024. године.