Srpski ćilim za Edija Ramu

„Politika“je objavila reportažu o poseti pedesetak učenika i studenata Albaniji. Prenosimo tekst.

Pedesetak učenika i studenata iz Srbije koji su u trodnevnoj poseti Albaniji, za razliku od fudbalske reprezentacije, nisu imali neprijatnih iskustava.

Studenti iz Srbije tokom trodnevne posete neće steći pravu sliku Tirane, a dobiće je tek kada sami prošetaju kroz glavni grad Albanije, rekao je albanski premijer Edi Rama obraćajući se juče ujutro u zgradi albanske vlade grupi od oko 50 učenika i studenata iz Srbije koji su došli prethodnog dana popodne u organizaciji ministarstava prosvete dve zemlje .Sa njima došao je i „njihov“ ministar Srđan Verbić.

Za razliku od naše fudbalske reprezentacije, mladi iz raznih gradova Srbije koji su smešteni u albanskim porodicama do sada nisu imali neprijatnih iskustava.

Premijer Rama je obećao da će studeti biti bezbedni i da mu je žao što se četrnaestogodišnji dečak usudio da baci kamen na autobus sa fudbalerima iz Srbije. Poželevši gostima dobrodošlicu, Rama je rekao da su Srbija i Albanija na fudbalskom terenu protivnici, ali da su van njega prijatelji.  Rama je rekao da je ministar Srđan Verbić drugi put u Albaniji, ali ga je ovaj odmah ispravio digavši tri prsta u znak da je treći put ovde. Ministar Verbić je napomenuo da je ova poseta nije zamišljena kao istorijska, a da li će takva biti „zavisi od toga šta ćemo napraviti od nje”. U ime gostiju iz Srbije on je premijeru Rami poklonio srpski ćilim.

Malu pometnju na prijemu izazvale su svojim obraćanjima Lidija i Ela. Obe su govorile na albanskom, što je na tren zbunilo premijera Ramu. Upitao je zašto govore samo domaćini. Nesporazum je brzo otklonjen, jer je gošća Lidija objasnila premijeru da studira albanski u Beogradu. Onda je Rama imao pitanja za nju – kako joj se sviđa hrana u Albaniji, kakvi su momci, zašto studira baš albanski jezik. Na ovo poslednje Lidija je odgovorila da se odlučila za albanski zbog toga što je drugačiji, hrana je odlična, posebno jelo koje se zove leće, a momci su – tajna.

Nikola, učenik Mašinske škole iz Niša, prijatno je iznenadio premijera Ramu poklonivši mu ce-de sa promotivnim materijalom o džez festivalu „Nišvil” – na albanskom jeziku. Rama mu je uzvratio rokovnikom sa svojim crtežima.

Nemanja i Rijo, Lidija i Ela, Milena i Lori, Nikola i Džonatan, gosti i domaćini, dogovorili su se da skupa sa tribina posmatraju utakmicu Srbije i Albanije u Elbasanu. Poruka na majicama albanskih i srpskih studenata ispisana je na engleskom jeziku – Pokreni promene. Samo igraj. Uživaj u zabavi i igri.

U takvom duhu mlada srpska delegacija je i krenula sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”. Što se rezultata – ne samo fudbalskog meča – tiče, navedimo samo neka predviđanja i opaske: „Biće teško”, „Biće 3 : 0 za nas”, „Biće1 : 1”, „Plaši me pobeda”, „Neka pobedi bolji”, „Ovo je samo utakmica”, „Utakmica me ne interesuje”, „Ovo je prijateljski meč”, „Rezultat nije bitan”… Za većinu je ovo bila prva poseta Albaniji. Neki su i prvi put leteli avionom.

„Kako ste? Jeste li dobro”, na tečnom srpskom dočekao nas je jedan od službenika na pasoškoj kontroli na tiranskom aerodromu „Majka Tereza”. Reči dobrodošlice ohrabruju, razvejavaju neke predrasude i dileme. Po izlasku sa aerodroma primećujemo jake mere obezbeđenja na svakom koraku. Policijski džipovi, motori i automobili su ispred, iza i pored autobusa sa gostima. Kolona kreće prema Tirani udaljenoj 17 kilometara. Na svakoj raskrsnici i svakom bočnom putu su policajci, po jedan, dvojica ili trojica, u zavisnosti od širine ulice.

„Kao da smo neke važne ličnosti. Pa ovako ne bi čekali ni Baraka Obamu. Mislim da za ovim nema potrebe. Došli smo samo kod svojih kolega, da se družimo”, komentariše jedna od studentkinja.

Vodič Adam, šarmantan i vrlo ljubazan, upoznaje goste sa Albanijom. Neki ga pažljivo slušaju, a Hristina, studentkinja albanskog jezika i književnosti, gleda kroz prozor. Činjenice koje vodič iznosi njoj su poznate, ali kako je prvi put u „zemlji orlova”, želi da sopstvenim očima sve vidi i jedva čeka da upozna nove prijatelje i porodicu u koju će biti smeštena.

Prizori se brzo smenjuju – zgrade, naselja, raskrsnice, prolaznici koji pogledom ispraćaju „čudan” konvoj što promiče mimo njih, bez nepristojnih gestova. Ponegde se vijori albanska zastava. A policija je svugde prisutna.

Znatiželja pridošlica ne jenjava. Neki se već osećaju ponosno.

„Verovatno nikada više nećemo imati priliku da nas prati ovakvo obezbeđenje. Treba i to doživeti”, komentariše Milena.

Stižemo u centar Tirane. Kuća nekadašnjeg diktatora Envera Hodže je pretvorena u rezidenciju, gde su nas dočekali ministarka prosvete Ljindita Nikolja i studenti-domaćini. Nakon pozdrava, odmah se sklapaju i prva prijateljstva. Tokom zajedničkog ručka ona se učvršćuju, a nakon provedenog dana i zauvek ostaju.           

Ministar Verbić kaže da će studenti imati priliku da se lično uvere koliko su život i studije u Albaniji zaista drugačiji nego kod nas: „Za njih susret sa albanskim vršnjacima predstavlja neprocenjivo iskustvo i to se vidi po njihovim reakcijama. Pozitivne efekte treba očekivati u godinama koje dolaze.”

Ova poseta organizovana je u skladu sa sporazumom Srbije i Albanije o osnivanju Regionalne kancelarije za mlade zapadnog Balkana, koji su u avgustu najavili premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama.

Već spomenuta Lidija Mladenović iz Vranja objašnjava da se prijavila čim je čula za ovaj projekat Ministarstva prosvete. Bila je ranije jednom u Albaniji i zavolela je ovu zemlju: „Ela je sada moja druga sestra. Osećam se kao kod svoje kuće. Porodica nas je prihvatila kao da se oduvek znamo, a ne kao da smo se videli prvi put. Srbiji i Albaniji želim da pošalju sliku o dobrom prijateljskom meču i o početku dobre saradnje. Pratićemo meč zajedno sa tribina, sedećemo jedni pored drugih i bodriti i naše i njihove ’orlove’. Poruku koju želimo zajedno da pošaljemo jeste da sami možemo da menjamo svoju budućnost tako što ćemo postati prijatelji”, priča Lidija.

Ela Mahmutaj je opet želela da stekne prijatelja iz Srbije. „Nisam nikada bila u Beogradu, ali sada imam kod koga da dođem. Imam prijateljicu”, kaže Ela, koja je u stanu u centru Tirane, gde živi sa roditeljima, ugostila Lidiju.

Nikola Drašković iz Kruševca učenik je Ekonomsko-trgovinske škole. Došao je u Albaniju da, kako kaže, razmeni iskustva, ali i da pruži podršku nacionalnom timu: „Sve više primećujem koliko smo mi, Srbi i Albanci, slični i da se treba osloboditi predrasuda iz prošlosti”.

Nastojanja mladih da se druženjem gradi mir narušila je i jedna kamenica, koja je kao „dobrodošlica“ poletela na reprezentaciju Srbije.

Da imamo iste potrebe i probleme, slažu se svi.  Složni su i da postoje pojedinci „i kod nas i kod vas” koji svojim postupcima stvaraju lošu sliku o svima, ali uglas kažu:„Mi smo ovde da popravimo odnose, da se družimo, jer se tako gradi mir.”

Neobični kabinet albanskog premijera

Na radnom stolu premijera Rame nema fascikli, papira. Samo flomasteri, četkice, skice, blokovi za crtanje. Jedino voštanih bojica nije bilo. Tu je i knjiga Milana Kundere. Na zidovima crteži i krokiji preneti iz skicen-blokova albanskog premijera koji je studirao slikarstvo. Kažu i da na sastancima, kad se oduže, Rama ispunjava crtežima svoj notes.

Dragica Gavrilović

Objavljen tekst pronađite na LINKU.