Шуваков: Дуг и тежак пут

У целости преносимо текст помоћника министра просвете науке и технолошког развоја за развој и високо образовање др Милована Шувакова, под насловом „Дуг и тежак пут“, објављен у листу „Политика“, у понедељак 11. маја 2015. године.

„Једна ствар је, нажалост, болнија од повреда које сам задобио – да јавно мњење не види позитивне напоре Министарства да уведе ред у систем образовања и науке у Србији

Драги пријатељи, колеге, суграђани,

Хвала свима на писмима подршке. Питате како сам и шта се десило, али злоупотребићу ову прилику да у одговор на ова питања укључим и један део много важнији од физичког напада на мене.

Пре око годину дана група нас је са Срђаном Вербићем ушла у један озбиљан и одговоран посао. Преузели смо ресор који је деценијама био на репу страначке трговине, запостављен, пун проблема и пун незадовољних корисника. Најважнији ресор за будућност наше деце. Знали смо да је мисија која је пред нама тешка и да носи додатне ризике. Оно што нисмо знали јесте колико је заправо тешко и споро правити промене у овом тромом и запостављеном систему. Ипак, нисмо били обесхрабрени наизглед немогућим. Закон о уџбеницима који ће да уреди затечени хаос и корупцију на тржишту, дупло ниже цене вртића, центар за признавање диплома, већа транспарентност у високом образовању, регистар наставника, инсистирање на поштовању правила и процедура у свим секторима образовања и науке, санирана штета од поплава, опремање школа кроз донације, више од пола стотине правилника и десетак измена закона доказ су да се ипак неки помак може направити. Међутим, ефекти онога што радимо биће видљиви у годинама које долазе. Троми систем се тешко помера. Ми смо га затекли у померању у негативном смеру и тај тренд смо успели да заставимо. Биће потребно времена да се троми систем погура на праву страну, али онда ће, баш као у физици, инерција да ради своје. Системским променама, полако али сигурно, ка квалитетнијем образовном систему. То је наш пут.

Нажалост, тај пут није видљив јавности поред тема о смањењу плата, ризика да мала матура не прође успешно, броја испитних рокова и сличних, које су 99 одсто времена у медијима „представљале” рад министарства – теме које суштински немају много везе с оним што радимо. Углавном је реч о темама које су у домену других ресора, економске политике опоравка земље, наслеђеним проблемима који се не могу решити преко ноћи, или дневнополитичким темама и очекивањима за политичко деловање, а не системско и стручно редефинисање правних оквира у којима се одвијају ови процеси. Чак и када бисмо склонили сав овај медијски шум и оставили само стручни део у причи, јасно је да би било неслагања. Потпуни консензус око будућности образовног система је немогућ, али важно је бавити се том темом на темељан начин, без уплива било које политике, која ионако неће бити најважнији фактор када за деценију, две будемо убирали плодове онога што сада направимо.

Поред наведених проблема око инертности система и лоше медијске слике, можда највећи кочничар сваке реформе јесу интересне групе које услед промене система губе део привилегија. Отпор који, кроз регуларне елементе демократског процеса приликом доношења промена, ови лобији пружају природно је јачи него подршка оних којима је стало до промене. Ово и није тако лош ефекат, пошто представља известан „филтер” за исхитрене покушаје промена, али не би смео да буде кључан филтер када су промене заиста оправдане, потврђене експертизама и анализама ефеката. Међутим, у случају када су интереси превелики, отпор интересних група превазилази регуларне канале и прави штету на разне начине. Лобирања на разним нивоима, претње, медијска хајка, део су свакодневице. Нисам веровао да ће овај списак бити продужен насиљем, све до пре неки дан. Без обзира на то шта неко мисли о ономе што ми у ресорном министарству радимо, јасно је колико ове врсте притисака отежавају било какве промене. Јасно ми је да је тешко очекивати да имамо велику подршку јавности за оно што радимо. Једна ствар је, нажалост, болнија од повреда које сам задобио – да јавно мњење, због претходно поменутих медијских „шумова”, не види позитивне напоре министарства да уведе ред у систем образовања и науке у Србији.

Остало је да одговорим на питање с почетка. Релативно сам добро. С хардвером је следеће стање: нема повреде лобање, ту су два шава и модрица испод ока. Пошто сам претрпео јак ударац у главу морам остати на посматрању још који дан. Софтвер – неповређен. Не знам ко стоји иза овога. Двоцифрен број теорија је застрашујући, али на известан начин представља резултат онога што је урађено у годину дана рада. Надам се да ће надлежни органи наћи налогодавца, а оно што сам сигуран јесте да ме овај догађај неће зауставити, нити успорити, као ни остатак Срђановог тима на путу са само једним циљем: да нашој деци оставимо бољи образовни систем од онога који смо наследили. Пут ће бити дуг и тежак, као и сваки који доноси истинске промене. Остаје нада да ће систем који направимо подићи генерацију оних који ће изнети корените промене овог друштва“.

Помоћник министра просвете, виши научни сарадник Института за физику Београд

Милован Шуваков