На нивоу Европскеј уније постоји 120 стратегија за паметне специјализације на регионалним и националним нивоима. Њихова успешна примена захтева институционалне капацитете и посвећеност од стране јавног сектора; добре базе података које показују економски, иновативни и научни потенцијал на регионалном нивоу; отворени дијалог са широким спектром заинтересованих страна које представљају привредна друштва, академско и цивилно друштво; као и одрживи систем праћења, финансирања и имплементације.

Овај догађај представља локални догађај, за земље Западног Балкана и земаље чланице ЕУ из окружења, са циљем да се развију паметне специјализације на западном Балкану које ће бити важно средство за промовирање транснационалне сарадње у овом региону. Кроз дијалог сагледане су могућности за будућу сарадњу и заједничке пројекте унутар приоритетних домена земља Западног Балкана, а које су своје приоритете за паметну специјализацију дефинисале кроз доказе засноване подацима и партиципативни процес.

Др Јелена Беговић, члан  RIS3 радне групе за израду Стратегије истраживања и иновација за паметне специјализације у Републици Србији, представила је присутнима процес израде ове стратегије на нaционалном нивоу.

Чланак Заједничка радионица земаља Западног Балкана ”Сарадња за паметне специјализације” се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Државни секретар Министарства просвете и председавајући Међуресорне радне групе проф. др Виктор Недовић говорио је о тренутном стању ствари када је  реч о изради стратегије, док се у име Обједињеног истраживачког центра обратио Никола Радовановић.

Презентације су одржали и препоруке изнели: Рамојус Реимерис из МОСТА, (Литванија) и Јан-Филип Крамер из ПРОГНОСА (Немачка).

Циљ мисије био је да пружи смернице и подршку Републици Србији на путу израде овог стратешког документа са посебним освртом на мониторинг, евалуацију и инструменте финансијске подршке крајњим корисницима у фази имплементације. Такође, експерти су дали сугестије за све наредне фазе као и за припрему првог нацрта овог стратешког документа.

Петодневна мисија обухватила је интерактиван рад са експертима који су поделили своја искуства и добре праксе и пружили повратне информације везане за процес мапирања спроведен у Србији, квалитативну анализу и процес предузетничког откривања.

Учесници радионице били су представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства привреде, Републичког секретаријата за јавне политике, Привредне коморе Србије, академске заједнице и приватног сектора.

Чланак Експертска мисија за израду Стратегије истраживања и иновација за паметну специјализацију у Републици Србији – РИС3 се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић рекао је да циљ скупа да истражи очекивања заинтересованих представника индустрије, академске заједнице и владиног сектора, као и практична искуства и даље кораке у процесу израде стратегије.

Он је оценио је да је важно препознати оне области у којима је Србија конкурентна и може да оствари предност.

Иако Србија није чланица ЕУ и нису јој отворени неки европски фондови, ипак имамо друштвену потребу и обавезу да развијамо оно што нас може водити напред. Наравно, ово што сада радимо биће касније и обавеза у преговорима са ЕУ, рекао је Недовић.

Према његовим речима, стратегија би требало да „буде живи документ“ и да се прилагођава променама како не би остала „мртво слово на папиру“.

Директор Заједничког истраживачког центра Европске комисије Владимир Шуха оценио је да је процес у који је Србија ушла важан, јер иновације помажу смањењу неједнакости, јачају економију и доприносе повољнијем пословном окружењу.

Почетна позиција Србије није лоша, на истом сте нивоу као неке земље чланице ЕУ. Имате добру базу на којој треба да креирате паметну специјализацију, ми смо увек ту да поделимо знање и искуства, али свака земља пролази свој специфиццан пут када је овај процес у питању, рекао је Шуха.

Он је указао да је важно утврдити дугорочне приоритете који се морају спроводити.

Трибину је организовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја уз подршку других институција Владе Републике Србије и Заједничког истраживачког центра (Joint Research Center)  Европске комисије.

Чланак Иновације помажу смањењу неједнакости, јачају економију и доприносе повољнијем пословном окружењу се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Глобална конференција је третирала теме као што су разлози да концепт који носи предзнак „made in Europe“ изазива глобални интерес и све шире се примењује у мањим или већим регионима ван Европе који овај приступ виде као могућност за унапређујење конкурентности на ширем плану, затим развој концепта паметне специјализације у Северној и Јужној Америци, у Африци, у Азији, као и у Аустралији и Океанији. Тема излагања државног секретара Недовића је била „Пеметна специјализацја као начин за постизање циљева одрживог развоја Уједињених Нација“.

Поред овог учешћа, Недовић је имао више билатералних састанака. На састанку са заменицом генералног директора Обједињеног истраживачког центра ЕК Чарлином Витчевом тема је била израда Стратегије паметне специјализације у Србији, као и организација регионалне конференције на ову тему у Београду у марту наредне године. Витчева се јако похвално изразила о досадашњим напорима које Србија улаже на овом путу. Недовић се захвалио на досадашњој подршци, али је такође истакао да Србија очекује да поред националних ресурса које ће определити за имплементацију стратегије, ЕК определи додатне фондове за ову намену, сличне фондовима који стоје на располагању земљама чланицама ЕУ. Поред тога Недовић је имао више одвојених састанака са тимом Обједињеног истраживачког центра ЕК који пружа подршку Србији у експертском и методолошком смислу, где су до детаља сагледани кораци који су досада урађени, као и они који треба да уследе.

Недовић је успоставио дијалог са представницима мексичке савезне државе Колима, гувернером државе Хозе Игнацио Пералта Санчезом и генералном директорком државног савета за науку и технологију државе Колима, Глоријом Мармолејо Јарамило. На састанку са директорком су размењена искуства везана за израду и имлементацију стратегије паметне специјализације, али и могућности шире сарадње у области науке, технологије и иновација две пријатељске државе.

Чланак Недовић: Концепт паметне специјализације поприма глобалне димензије се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Овај камп окупио је из Србије и земаља Западног Балкана представнике софтверских компанија, креаторе јавних политика, стручњаке из софтеверске индустрије и представнике академске заједнице, како би се разговарало о  кључним изазовима наше софтверске индустрије, у циљу обезбеђивања услова за креирање њеног будућег развоја.

По узору на већ одржане иновационе кампове у Амстердаму, Барселони, Братислави и Солуну, овај скуп организовали су Министартво просвете, науке и технолошког развоја, Републички секретаријат за јавне политике, Институт Михајло Пупин, уз подршку Заједничког истраживачког центра  Европске Комисије и НТ Парка Београд.

Иноавциони камп Београд отворили су Виктор Недовић, испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и Јасна Атанасијевић, испред РСЈП, нагласивши значај консултативног процеса у креирању докумената јавних политика. Такође је истакнуто да је веома значајно да се  израда докумената јавних политика базира на квалитетним анализама и подацима. Такав приступ, који је у складу и са европском методологијом, као и хоризонтална координација јавних политика, треба  да доведу до приоритетних области развоја, које ће бити дефинасане овом стратегијом.

Чланак У Београду одржан дводневни Иновациони камп 2017. се појављује прво на Министарство просвете, науке и технолошког развоја.