Дигиталне технологије, одговорно, смислено и етички примењене, могу да имају кључну улогу у процесу трансформације наставе, учења и вредновања постигнућа ученика у систему образовања 21. века, који представља једини формални ослонац за допринос развоју грађанског друштва знања, заснованог на принципима социјалне кохезије и општег добра.
Дигиталне компетенције све више постају компетенције које су од суштинског значаја за све запослене и грађане. Основне дигиталне компетенције, дугорочно посматрано, стичу се превасходно у систему образовања који обезбеђује приступ систематизованим научним знањима, а ниво поседовања дигиталних компетенција ученика, између осталог, зависи у великој мери од нивоа дигиталних компетенција наставника. Стога се од наставника очекује да поседују одговарајући ниво информатичке, информационе, дигиталне и медијске писмености, као и да у областима у којима реализују наставу познају модерне концепте, методе и алате који претпостављају смислену употребу дигиталних технологија.
Креирањем програма наставе и учења из области информатике и рачунарства који не само да омогућавају ученицима да конструишу знања из ове сфере, већ представљају прилику да технологија буде употребљена као катализатор за функционализацију знања из других наставних предмета, стварамо се снажна повезаност школе са реалним светом и знањима даје употребна вредност.
Министарство просвете припремило је Оквир дигиталних компетенција наставника – Наставник за дигитално доба 2019, који обухвата дигиталне компетенције специфичне за наставничку професију и представља их кроз 24 компетенције организоване у 6 категорија.
Циљ постојећег националног Оквира је да обезбеди заједничко разумевање дигиталних компетенција наставника у нашем систему образовања, али и да пажљиво интегрише одређене карактеристике актуелне образовне политике и донесених мера у области развоја дигиталног образовања.
На основу Оквира у Заводу за унапређивање квалитета образовања и васпитања припремљене су обуке за досезање основног и средњег нивоа дигиталних компетенција наставника из основних и средњих школа.
У току је и израда Оквира дигиталних компетенција васпитача.
Предшколско образовање
У предшколском образовању већ постоје одређене активности које омогућавају интеракцију деце са дигиталном технологијом на одговоран начин. У питању је решавање за узраст примерених проблемских ситуација из помоћ роботаа Бибота.
Опремање предшколских установа овим дидактичким средством спроводи се у оквиру трогодишњег пројекта Подршка примени ИКТ у предшколским установама кроз коришћење дидактичког средства „Пчелица“ (Bee-bot).
Основно образовање
Ученици у Републици Србији почињу да уче Информатику као обавезан предмет од 11. године живота. У основној школи, ђаци уче да програмирају у визуелном и текстуалном програмском језику, уче о безбедности у онлајн простору, граде свој дигитални идентитет и тако стичу компетенције за квалитетан живот у дигиталном друштву.
У циљу обезбеђивања потребне опреме, започета је имплементација пројекта Опремање информатичких кабинета рачунарима. У питању су петогодишњи циклуси опремања информатичких кабинета у основним и средњим школама, који ће се континуирано понављати.
Преко 116.000 ученика првог и другог разреда основне школе тренутно изучава садржаје новог наставног предмета Дигитални свет, док је израда програма наставе и учења за трећи и четврти разред у току.
Средње образовање
Нови програми наставе и учења у доунивезитетском образовању написани су исходовно, на начин који не прописује изучавање конкретне технологије. У различитим регионима Републике Србије послују компаније које, у својим производним процесима користе различите технологије. Отуда се и јавила потреба да програми наставе и учења не прописују конкретну технологију, већ да омогућавају да се образовни исходи досежу на начин који одговара конкретној ситуацији на локалу. На тај начин обезбеђујемо да људи који кроз формално образовање стичу одређене квалификације буду лако запошљиви у средини у којој живе.
У гимназијама су формирана одељења ученика са посебним способностима за информатику. Остали гимназијалци имају могућност да бирају између 6 мултидисциплинарних предмета који имају за циљ функционализацију знања и јачање дигиталних компетенција.
У средњем стручном образовању креирани су бројни дуални образовни профили који су све популарнији међу средњошколцима, јер повећавају њихове шансе да се запосле након завршеног формалног образовања.
Високо образовање
На основу мишљења стручне јавности и послодаваца који су наводили да недостају програми усмерени на трансдисциплинарна знања, а у сарадњи са Иницијативом „Дигитална Србија“, иницирано је успостављање Мастер 4.0 студијских програма са јединственим циљем повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга.
Ове програме креирали су заједно државни факултети са вишедеценијском традицијом у области технологије, економије и менаџмента, али и преко 75 успешних ИТ и компанија из других сектора, које су понудиле предаваче и омогућиле обавезне праксе за студенте.
Мастер 4.0 програме заједнички су креирали београдски Електротехнички и Факултет организационих наука, затим Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Нишу, као и Машински и Математички факултет из Београда.
Од 2020. године конкурси за Мастер 4.0 програме остају форматирани у јавно-приватном партнерству, али сада спајају факултете из поља уметности и техничких, односно математичких наука. Успостављањем оваквог студијског програма, сагласног потребама креативних индустрија, уводе се нове дисциплине у високошколско образовање у Републици Србији, а истовремено се отвара могућност школовања кадра компетитивног на глобалном нивоу.
Овакав приступ има за циљ поспешивање мултидисциплинарности на високошколским установама, промовисање сарадње високошколских установа и послодаваца на развоју студијских програма који одговарају потребама тржишта креативних индустрија, али и повећање броја и квалитета домаћег кадра како би се створили услови за раст ове гране привреде и понудили конкурентнији образовни програми релевантни за четврту индустријску револуцију. Мисија оваквог приступа вођена је и начелима Стратегије паметне специјализације.
11.600
УЧЕНИКА 1. И 2. РАЗРЕДА ИЗУЧАВА ПРЕДМЕТ „ДИГИТАЛНИ СВЕТ“