Важна обавештења
Одељења ученика са посебним способностима за филолошке науке у гимназијама омогућавају да се побољша квалитет образовних постигнућа будућих студената факултета који се баве филолошким и хуманистичким наукама као и различитих одсека на уметничким факултетима. Похађање ових специјализованих одељења не ускраћује ученицима проходност и на студијске програме из сродних или сасвих других области.
Захваљујући компетенцијама стеченим током оваквог гимназијског образовања, будући студенти ће располагати вештинама неопходним за успешан рад у области образовања, преводилаштва, дипломатије, права, књижевности, медија итд.
Компетенције ученика са посебним склоностима за филолошке науке омогућавају им да врло успешно прате наставу и на факултетима у иностранству будући да током школовања стичу изузетна и темељна знања из области страних језика.
Специфичност Плана наставе и учења за гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке јесте, у сва четири разреда, повећан фонд часова првог страног језика (5 часова недељно), другог страног језика (3 часа недељно), српског језика (2 часа недељно), књижевности (3 часа недељно) и латинског језика (2 часа недељно), по чему се филолошке гимназије и одељења посебно разликују у односу на друге гимназијске смерове. Поред тога, ученици филолошких гимназија и одељења изучавају посебне предмете који не постоје у другим школама: Основе превођења (у трећем разреду, 2 часа недељно), Реторика и беседништво (у четвртом разреду, 2 часа недељно) и Увод у општу лингвистику (у четвртом разреду, 2 часа недељно). Могућност учења трећег страног језика постоји кроз факултативну наставу (2 часа недељно).
Овакав број часова, садржаји који се изучавају, стручни наставници и опремљене школе стварају услове да матуранти постану изузетно ефикасни студенти на одговарајућим факултетима – Филолошком, Филозофском, Факултету политичких наука, Правном факултету, Факултету драмских уметности и сл.
Предност школовања у овим специјализованим одељењима је у томе што је број ученика у одељењу ограничен на 24, док се часови првог и другог страног језика и српског језика слушају у групама од 12 ученика, што омогућава ефикаснији рад на часовима и пружа прилику да се наставници посвете ученицима у складу са њиховим индивидуалним потребама.
У филолошким одељењима организује се и лекторска настава, током које ученици имају прилику да развијају своје говорне компетенције кроз рад са изворним говорницима француског, италијанског, немачког, кинеског, јапанског и других језика. Ученицима се даје прилика да почев од друге године гимназије изаберу трећи страни језик који прате у оквиру факултативне наставе.
Планом наставе и учења специјализованих одељења за ученике са посебним способностима за филолошке науке, ученици стичу практична знања примењива за израду истраживачких задатака и пројеката, чиме се достижу предвиђени исходи датих предмета. То значи да се у настави користе методе које подразумевају активно учествовање ученика.
На часовима предмета Основи превођења, највише простора посвећено је раду на практичним вежбама из усменог и писменог превођења, било да су у питању књижевни или стручни текстови. Ученици имају прилику да прате радионице са угледним стручњацима из дате области које активно организује Преводилачка секција и на тај начин се боље да се упознају са различитим техникама усменог и писменог превођења.
Изучавајући предмет Реторика и беседништво ученици ће проширити своју општу културу и развити способности говора, аргументовања, логичког закључивања и критичког мишљења. Садржаји програма овог предмета ослањају се на знања и способности ученика из предмета Српски језик и предмета Књижевност, стечена током претходног образовања. Осим што ће се упознати са историјатом реторике и беседништва, као и главним одликама реторичке вештине и циљем беседе, ученици ће развити смисао за ефикасно формулисање појединих проблема и припремити се за успешно друштвено комуницирање. Сваки ученик на вежбама, које су саставни део наставног плана за овај предмет, треба да припреми и изговори неколико беседа на задату тему или импровизује говор.
Изучавање предмета Увод у општу лингвистику допринеће унапређивању и развоју знања ученика у вези са науком о језику, структуром језика и начином на који он функционише, што је заједничко свим језицима света (или већини језика). Тиме, ученици се васпитавају у духу језичке толеранције према другим језицима и варијантним особеностима српског језика. На основу стечених знања о природи људског језика, ученици се оспособљавају да боље разумеју природу појединачних језика.
Гимназије које уписују одељења која ће похађати ученици са посебним способностима за филолошке науке у школској 2024/2025. години су:
- Гимназија „Светозар Марковић“, Јагодина
- Ваљевска гимназија, Ваљево
- Шабачка гимназија, Шабац
- Гимназија, Краљево
- Гимназија, Крушевац
- Карловачка гимназија, Сремски Карловци
- Филолошка гимназија, Београд
- Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“, Ниш
- Гимназија за талентоване ученике „Деже Костолањи“, Суботица
- Друга крагујевачка гимназија, Крагујевац
За упис у одељењa која остварују наставни план и програм за гимназију за ученике са посебним способностима за филолошке науке, кандидати полажу пријемни испит на коме решавају тест из српског, односно матерњег језика и књижевности и тест из страног језика (енглески, француски, немачки и руски језик).
Тест се полаже у складу са општим стандардима постигнућа за крај обавезног образовања, а ученици за припрему могу користити тестове са претходних пријемних испита.
Кaндидaт мoжe дa oствaри укупно 240 бoдoвa на пријемном испиту (по 120 поена на сваком од два теста). Кандидат је пoлoжиo приjeмни испит уколико je oствaриo нajмaњe по 60 бoдoвa, како на тесту из српског језика и књижевности, тако и на тесту из страног језика.
У наставку можете преузети тестове и решењa тестова за упис из предходних година.