Važna obaveštenja
Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za filološke nauke u gimnazijama omogućavaju da se poboljša kvalitet obrazovnih postignuća budućih studenata fakulteta koji se bave filološkim i humanističkim naukama kao i različitih odseka na umetničkim fakultetima. Pohađanje ovih specijalizovanih odeljenja ne uskraćuje učenicima prohodnost i na studijske programe iz srodnih ili sasvih drugih oblasti.
Zahvaljujući kompetencijama stečenim tokom ovakvog gimnazijskog obrazovanja, budući studenti će raspolagati veštinama neophodnim za uspešan rad u oblasti obrazovanja, prevodilaštva, diplomatije, prava, književnosti, medija itd.
Kompetencije učenika sa posebnim sklonostima za filološke nauke omogućavaju im da vrlo uspešno prate nastavu i na fakultetima u inostranstvu budući da tokom školovanja stiču izuzetna i temeljna znanja iz oblasti stranih jezika.
Specifičnost Plana nastave i učenja za gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke jeste, u sva četiri razreda, povećan fond časova prvog stranog jezika (5 časova nedeljno), drugog stranog jezika (3 časa nedeljno), srpskog jezika (2 časa nedeljno), književnosti (3 časa nedeljno) i latinskog jezika (2 časa nedeljno), po čemu se filološke gimnazije i odeljenja posebno razlikuju u odnosu na druge gimnazijske smerove. Pored toga, učenici filoloških gimnazija i odeljenja izučavaju posebne predmete koji ne postoje u drugim školama: Osnove prevođenja (u trećem razredu, 2 časa nedeljno), Retorika i besedništvo (u četvrtom razredu, 2 časa nedeljno) i Uvod u opštu lingvistiku (u četvrtom razredu, 2 časa nedeljno). Mogućnost učenja trećeg stranog jezika postoji kroz fakultativnu nastavu (2 časa nedeljno).
Ovakav broj časova, sadržaji koji se izučavaju, stručni nastavnici i opremljene škole stvaraju uslove da maturanti postanu izuzetno efikasni studenti na odgovarajućim fakultetima – Filološkom, Filozofskom, Fakultetu političkih nauka, Pravnom fakultetu, Fakultetu dramskih umetnosti i sl.
Prednost školovanja u ovim specijalizovanim odeljenjima je u tome što je broj učenika u odeljenju ograničen na 24, dok se časovi prvog i drugog stranog jezika i srpskog jezika slušaju u grupama od 12 učenika, što omogućava efikasniji rad na časovima i pruža priliku da se nastavnici posvete učenicima u skladu sa njihovim individualnim potrebama.
U filološkim odeljenjima organizuje se i lektorska nastava, tokom koje učenici imaju priliku da razvijaju svoje govorne kompetencije kroz rad sa izvornim govornicima francuskog, italijanskog, nemačkog, kineskog, japanskog i drugih jezika. Učenicima se daje prilika da počev od druge godine gimnazije izaberu treći strani jezik koji prate u okviru fakultativne nastave.
Planom nastave i učenja specijalizovanih odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke, učenici stiču praktična znanja primenjiva za izradu istraživačkih zadataka i projekata, čime se dostižu predviđeni ishodi datih predmeta. To znači da se u nastavi koriste metode koje podrazumevaju aktivno učestvovanje učenika.
Na časovima predmeta Osnovi prevođenja, najviše prostora posvećeno je radu na praktičnim vežbama iz usmenog i pismenog prevođenja, bilo da su u pitanju književni ili stručni tekstovi. Učenici imaju priliku da prate radionice sa uglednim stručnjacima iz date oblasti koje aktivno organizuje Prevodilačka sekcija i na taj način se bolje da se upoznaju sa različitim tehnikama usmenog i pismenog prevođenja.
Izučavajući predmet Retorika i besedništvo učenici će proširiti svoju opštu kulturu i razviti sposobnosti govora, argumentovanja, logičkog zaključivanja i kritičkog mišljenja. Sadržaji programa ovog predmeta oslanjaju se na znanja i sposobnosti učenika iz predmeta Srpski jezik i predmeta Književnost, stečena tokom prethodnog obrazovanja. Osim što će se upoznati sa istorijatom retorike i besedništva, kao i glavnim odlikama retoričke veštine i ciljem besede, učenici će razviti smisao za efikasno formulisanje pojedinih problema i pripremiti se za uspešno društveno komuniciranje. Svaki učenik na vežbama, koje su sastavni deo nastavnog plana za ovaj predmet, treba da pripremi i izgovori nekoliko beseda na zadatu temu ili improvizuje govor.
Izučavanje predmeta Uvod u opštu lingvistiku doprineće unapređivanju i razvoju znanja učenika u vezi sa naukom o jeziku, strukturom jezika i načinom na koji on funkcioniše, što je zajedničko svim jezicima sveta (ili većini jezika). Time, učenici se vaspitavaju u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika. Na osnovu stečenih znanja o prirodi ljudskog jezika, učenici se osposobljavaju da bolje razumeju prirodu pojedinačnih jezika.
Gimnazije koje upisuju odeljenja koja će pohađati učenici sa posebnim sposobnostima za filološke nauke u školskoj 2024/2025. godini su:
- Gimnazija „Svetozar Marković“, Jagodina
- Valjevska gimnazija, Valjevo
- Šabačka gimnazija, Šabac
- Gimnazija, Kraljevo
- Gimnazija, Kruševac
- Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci
- Filološka gimnazija, Beograd
- Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“, Niš
- Gimnazija za talentovane učenike „Deže Kostolanji“, Subotica
- Druga kragujevačka gimnazija, Kragujevac
Za upis u odeljenja koja ostvaruju nastavni plan i program za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke, kandidati polažu prijemni ispit na kome rešavaju test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti i test iz stranog jezika (engleski, francuski, nemački i ruski jezik).
Test se polaže u skladu sa opštim standardima postignuća za kraj obaveznog obrazovanja, a učenici za pripremu mogu koristiti testove sa prethodnih prijemnih ispita.
Kandidat može da ostvari ukupno 240 bodova na prijemnom ispitu (po 120 poena na svakom od dva testa). Kandidat je položio prijemni ispit ukoliko je ostvario najmanje po 60 bodova, kako na testu iz srpskog jezika i književnosti, tako i na testu iz stranog jezika.
U nastavku možete preuzeti testove i rešenja testova za upis iz predhodnih godina.