Dukić Mijatović: Srbija ima jasnu strategiju u oblasti obrazovanja

Srbija ima javnu politiku u oblasti obrazovanja. Njeni pravci su utvrđeni u širokom konsenzusu u Strategiji razvoja obrazovanja 2030, koja se nadovezuje na prethodnu strategiju čime je obezbeđen kontinuitet u reformama. Mere i aktivnosti koje su predviđene jasno ukazuju na opredeljenje da Srbija bude zemlja i društvo zasnovano na znanju, inovacijama, naučnim dostignućima i međunarodnoj saradnji – istakla je državna sekretarka prof.dr Marijana Dukić Mijatović na skupu Srpske akademije nauka Strateški pravci razvoja Srbije u XXI veku.

Ona je rekla da će se sveobuhvatne i intenzivne reformske mere i aktivnosti predviđene Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja 2030 implementirati u pravcu razvoja, sprovođenja i praćenja primene programa nastave i učenja zasnovanih na savremenim pedagoškim konceptima sa dokazanim pozitivnim efektima i u pravcu daljeg razvoja sistema za osiguranje i vrednovanje kvaliteta procesa i rezultata obrazovno-vaspitnog rada. Posebna pažnja će biti posvećena razvoju i napredovanju svakog pojedinca, pružanjem optimalne podrške zasnovane na uvažavanju različitosti, u bezbednom i podsticajnom okruženju, uz upotrebu savremenih oblika i metoda nastave i učenja i savremenih obrazovnih tehnologija.

Sveobuhvatna reforma planova i programa u svim razredima, započeta 2017. godine uvođenjem novih obaveznih predmeta. Paralelno sa uvođenjem novih planova i programa nastave i učenja, obezbeđena je i podrška primeni reformisanih planova i programa nastave i učenja kontinuiranim stručnim usavršavanjem nastavnika, stručnih saradnika i direktora u  oblasti planiranja i realizacije nastave orjentisane na proces i ishode učenja a posebno u oblasti unapređenja digitalnih kompetencija“ rekla je državna sekretarka.

Gimnazijsko obrazovanje je počev od školske 2018/2019. godine obuhvaćeno prvim većim promenama u poslednjih 20 godina. Prva generacija gimnazijalaca će školovanje u skladu s aktuelnom reformom završiti školske 2021/2022. godine.

Ključni započeti reformski pravci su promena kurikularne paradigme, uvođenje izbornih programa i primena interdisciplinarnog pristupa i one se uvode sukcesivno, pa samim tim zahtevaju kontinuitet. Gimnazijsko obrazovanje je pred izazovima osiguranja uspostavljenog kvaliteta, ali i pred izazovima koji se tiču kontinuiranog razvoja“, rekla je ona.

Govoreći o srednje stručnom obrazovanju Dukić Mijatović je istakla da realizovane reformske aktivnosti u prethodnom periodu predstavljaju ključne elemente razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji.

Sve navedene aktivnosti sprovode se u okviru opšteg cilja koji je usmeren na unapređenje kvaliteta i relevantnosti stručnog obrazovanja na tržištu rada, jer kako je rekao Konfuči „Suština znanja je da ga primeniš“, rekla je ona.

Postoji određeno razumevanje za koncept državne mature, rekla je državna sekretarka, ali i pojedine nesuglasice i naša težnja da celokupan proces učinimo što transparentnijim, inkluzivnijim i da ništa ne radimo ni brzopleto ni površno.

Upravo zato smo i formirali komisiju koja će pratiti svaki korak i osigurati da svi budu konsultovani, uključeni i da ceo ovaj proces bude sagledan iz svih uglova“.

Državna sekretarka Dukić Mijatović je istakla da visoko obrazovanje pre svega treba direktno da doprinosi održivom razvoju pravednog društva, zasnovanog na znanju i inovacijama, razvoju kulture, tehnologije i kritičkog mišljenja, kao i negovanju kulturne raznolikosti.

U okviru visokog obrazovanja načinjeni su pomaci u raznim oblastima, na primer kroz uvođenje istraživanja u strukovne studije, reformu organizacione strukture ustanova strukovnog obrazovanja, unapređivanje očekivanih ishoda studija, unapređivanje kompetencija nastavnog kadra na strukovnim studijama, jačanjem saradnje visokog obrazovanja sa privredom, povećavanjem broja doktora nauka itd. Sproveden je niz ključnih aktivnosti za unapređenje evaluacije kvaliteta doktorskih studija i svaka doktorska disertacija postaje javno dostupna u onlajn repozitorijumu. Vrši se osiguravanje i jačanje dostupnosti na sva tri nivoa studija studentima iz osetljivih grupa. Povećan je udeo visokoobrazovanih koji se bave istraživanjima i inovacijama u visokoškolskim ustanovama, institutima i preduzećima, a učinjeni su značajni pomaci u sistemu osiguranja kvaliteta visokog obrazovanja osnivanjem Nacionalnog akreditacionog tela“, rekla je Mijatović Dukić.

U osvrtu na oblast nauke državna sekretarka je rekla snaga jednog društva srazmerna je znanju kojim raspolaž, a da nova Strategija za nauku i tehnološki razvoj sa motom „Moć znanja“ predstavlja strateški instrument za unapređenje kvaliteta života građana Srbije pomoću nauke i tehnološkog razvoja.

Na moći nauke da stvori, proširi i primeni znanje počivaju tehnološki napredak, zdravlje, bezbednost, obrazovanje i nacionalni identitet, što određuje ukupni kvalitet života građana. U XXI veku je potreba za obrazovanjem i vrhunskom naukom još izraženija, jer se dalji razvoj privrede i društva sve više zasniva na znanju kao ključnom resursu, dok se uvećava broj društvenih izazova koji se mogu rešiti samo novim znanjem i kontinuiranim obrazovanjem“, rekla je ona i istakla da su u tom pogledu uvedene sistemske promene koje se pre svega odnose na institucionalno finansiranje nauke. Dodala je da su formirani posebni fondovi iz kojih se finansiraju naučna istaživanja i kontinuirano podstiče razvoj naučnoistraživačkog podmlatka, talentovanih mladih istraživača i podržava rad, usavršavanje i obrazovanje naučnih kadrova. „Godišnje se stipendira oko 500 studenata doktorskih studija, a uz stipendiranje finansijski se podržava i niz aktivnosti vezanih za njihovo studiranje i usavršavanje u zemlji i inostranstvu“.

Na kraju svog izlaganja državna sekretarka Dukić Mijatović je rekla da je Ministarstvo otvoreno za svaku konstuktivnu kritiku koja će doprineti da dođemo do što boljih rešenja koja će omogućiti izgradnju društva blagostanja u celini – društva u kome je znanje moć, jer samo znanje može obezbediti prosperitet.

I država i svi učesnici u obrazovanju i naučna zajednica u tom smislu imaju veliku odgovornost koja se ogleda u obavezi da mladim generacijama usadimo znanja koja će im obezbediti izvesnu budućnost, samostalnost, mogućnost a žive svoje ambicije i uživaju slobode“, zaključila je ona.