ЋИРИЛИЦА | LATINICA

Мобилност је један од највећих изазова пред Универзитетом у Београду

Универзитет у Београду, наш најстарији и највећи универзитет, обележио је данас 207 година рада, доделом признања студентима генерације и уз поруку министра просвете науке, и технолошког развоја др Срђана Вербића да је мобилност један од највећих изазова пред Универзитетом.

„Мали универзитети су много динамичнији, брже се прилагођавају потребама тржишта рада, док велики универзитети, са традицијом, понекад превише значаја придају управо традицији“, рекао је министар Вербић на свечаности која се одржала у Ректорату Универзитета у Београду.

Нам је потребно много више наставног кадра који долази у Београд, али и да наши професори оду на друге универзитете да науче нешто и да се врате. То мора да прати мобилност студената, рекао је министар Вербић и истакао да нема разлога да не верујемо да ће Универзитет у Београду изаћи на крај са тим изазовом.

Министар Вербић је изрази жељу да Универзитет у Београду буде много отворенији за студенте из иностранства и најавио доношење новог Закона о високом образовању.

Ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић подсетио је на позицију Универзитета на неколико ранг листа и истакао да је Универзитет у Београду најуспешнија научноистраживачка организација, јер више од 60 одсто радова публикованих у међународним часописима потиче са овог Универзитета.

Универзитет у Београду данас има око 96.000 студената, више од 3.000 наставника, на 31. факултету. Под окриљем Универзитета је и 11 научних института, 11 центара, Универзитетска библиотека.

Дан Универзитета у Београду, 13. септембар, обележава се у знак сећања на тај датум из 1808. године, када је Доситеј Обрадовић, главни „надзиратељ“ – управник училишта, министар просвете одржао прво предавање у тадашњој Високој школи, која је радила до 1813. године. Школа је основана током затишја жестоких борби с Турцима, са циљем да образује будуће државне чиновнике.

Две године касније, Доситеј отвара Богословију, а након што Турци пале импозантну библиотеку Београдског училишта 1813. године, уследило је повлачење Високе школе у Крагујевац и оснивање тамошњег Лицеја 1838. године.

Лицеј је премештен у Београд 1841. године, а 1863. године се трансформише у Велику школу.

Са три факултета (Правни, Филозофски и Технички), Велика школа је смештена у зграду коју је један од најпознатијих Срба тога доба, Миша Анастасијевић, поклонио свом отечеству, где је данас Ректорат.

Доношењем првог Закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Законом донетим исте године зајамчена је аутономија универзитета и прокламовано да су наставници „слободни у излагању“.

На свечаности, на којој је обележено и 110 година од доношења првог Закона о Универзитету, додељене су награде студентима генерације Универзитета у Београду за школску 2013/14. годину, награде за набољи студентски научноистраживачки рад, као и повеље професорима емеритусима.

Свечаности су присуствовали и министар здравља Златибор Лончар, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић, представници дипломатског кора, верских заједница, а у уметничком делу учествовао је АКУД Шпанац.

Loading