Mobilnost je jedan od najvećih izazova pred Univerzitetom u Beogradu
Univerzitet u Beogradu, naš najstariji i najveći univerzitet, obeležio je danas 207 godina rada, dodelom priznanja studentima generacije i uz poruku ministra prosvete nauke, i tehnološkog razvoja dr Srđana Verbića da je mobilnost jedan od najvećih izazova pred Univerzitetom.
„Mali univerziteti su mnogo dinamičniji, brže se prilagođavaju potrebama tržišta rada, dok veliki univerziteti, sa tradicijom, ponekad previše značaja pridaju upravo tradiciji“, rekao je ministar Verbić na svečanosti koja se održala u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.
Nam je potrebno mnogo više nastavnog kadra koji dolazi u Beograd, ali i da naši profesori odu na druge univerzitete da nauče nešto i da se vrate. To mora da prati mobilnost studenata, rekao je ministar Verbić i istakao da nema razloga da ne verujemo da će Univerzitet u Beogradu izaći na kraj sa tim izazovom.
Ministar Verbić je izrazi želju da Univerzitet u Beogradu bude mnogo otvoreniji za studente iz inostranstva i najavio donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju.
Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimir Bumbaširević podsetio je na poziciju Univerziteta na nekoliko rang lista i istakao da je Univerzitet u Beogradu najuspešnija naučnoistraživačka organizacija, jer više od 60 odsto radova publikovanih u međunarodnim časopisima potiče sa ovog Univerziteta.
Univerzitet u Beogradu danas ima oko 96.000 studenata, više od 3.000 nastavnika, na 31. fakultetu. Pod okriljem Univerziteta je i 11 naučnih instituta, 11 centara, Univerzitetska biblioteka.
Dan Univerziteta u Beogradu, 13. septembar, obeležava se u znak sećanja na taj datum iz 1808. godine, kada je Dositej Obradović, glavni „nadziratelj“ – upravnik učilišta, ministar prosvete održao prvo predavanje u tadašnjoj Visokoj školi, koja je radila do 1813. godine. Škola je osnovana tokom zatišja žestokih borbi s Turcima, sa ciljem da obrazuje buduće državne činovnike.
Dve godine kasnije, Dositej otvara Bogosloviju, a nakon što Turci pale impozantnu biblioteku Beogradskog učilišta 1813. godine, usledilo je povlačenje Visoke škole u Kragujevac i osnivanje tamošnjeg Liceja 1838. godine.
Licej je premešten u Beograd 1841. godine, a 1863. godine se transformiše u Veliku školu.
Sa tri fakulteta (Pravni, Filozofski i Tehnički), Velika škola je smeštena u zgradu koju je jedan od najpoznatijih Srba toga doba, Miša Anastasijević, poklonio svom otečestvu, gde je danas Rektorat.
Donošenjem prvog Zakona o Univerzitetu 1905. godine, Velika škola je proglašena za Univerzitet u Beogradu. Zakonom donetim iste godine zajamčena je autonomija univerziteta i proklamovano da su nastavnici „slobodni u izlaganju“.
Na svečanosti, na kojoj je obeleženo i 110 godina od donošenja prvog Zakona o Univerzitetu, dodeljene su nagrade studentima generacije Univerziteta u Beogradu za školsku 2013/14. godinu, nagrade za nabolji studentski naučnoistraživački rad, kao i povelje profesorima emeritusima.
Svečanosti su prisustvovali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predstavnici diplomatskog kora, verskih zajednica, a u umetničkom delu učestvovao je AKUD Španac.