Ружић: Унапређујемо област високог образовања у Србији
Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић образложио је данас у Скупштини Србије Предлог закона о изменама и допунама закона о високом образовању и Предлог закона о студентском организовању, који ће, како је оценио, унапредити област високог образовања у Србији.
Ружић је рекао до сада студентско организовање није било регулисано једним посебним законским текстом, већ је било само делимично уређено појединим одредбама Закона о високом образовању.
Читав Предлог закона о студентском организовању почива на јасно израженој дихотомији облика студентског организовања. Реч је, наиме, о студентским представничким телима и студентским организацијама“, рекао је он.
У оквиру студентских представничких тела, предвиђена су два њихова вида: студентске конференције и студентске парламенте.
Ружић је рекао да су у предлогу закона подробно прописани услови које једно удружење треба да испуни да би могло стећи статус студентске организације.
Овим Законом ће студенти после дуго времена добити унификована и једнообразна правила којима ће се уредити њихово организовање на високошколским установама“, рекао је министар.
Ружић је образложио и Предлог измена и допуна закона о високом образовању и нагласио да ће на тај начин уредити релевантна питања у вези са радом Националног акредитационог тела.
Ово је важно и ради нашег усклађивања са препорукама које је Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA) дала како би се Националном акредитационом телу обновило пуноправно чланство у тој европској асоцијацији“, рекао је он.
Како је рекао, овим изменама предвиђено је и продужење рока студирања студентима који су започели студије по прописима који су важили до 10. септембра 2005. године на још једну школску годину.
Како је рекао, у процесу примене Закона о високом образовању уочена је потреба за додатним дефинисањем оквира теолошког образовања у Републици Србији усклађеног са његовим посебностима.
Предвиђене измене и допуне односе се на високошколске установе које остварују академске студијске програме у области теологије једне од традиционалних цркава и верских заједница.
Особености који произлазе из циљева и природе теолошког образовања упућују на потребу прописивања додатних услова који се односе на прибављање сагласности органа цркве, односно верске заједнице у односу на лица која врше службу учења на високошколској установи, као и сагласности за упис на академски студијски програм из области теологије, а ради очувања идентитета духовних вредности које су основ идентитета цркве, односно верске заједнице чија теологија је предмет изучавања“, рекао је он.