Visoko obrazovanje: Srbija u odnosu na Evropu – sličnosti i razlike

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Britanski savet (British Council) organizovali su skup „Visoko obrazovanje: Srbija u odnosu na Evropu – sličnosti i razlike“. Državni sekretar prof. dr Zorana Lužanin najavila je da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počelo izradu novog zakona o visokom obrazovanju koji će biti na javnoj raspravi tokom jeseni.

„Prethodni zakon je menjan nekoliko puta, ima dosta članova koji se ne primenjuju i došao je trenutak da više ne krpimo zakon koji je donet iz najbolje namere, ali se u svojoj realizaciji nije tako pokazao nego da krenemo u izradu novog zakona“, rekla je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zorana Lužanin na skupu „Visoko obrazovanje: Srbija u odnosu na Evropu-sličnosti i razlike“.

Ona je istakla da će u izradi novog zakona biti uključeni predstavnici srpske akademske dijaspore i ljudi koji rade na srpskim univerzitetima, ali gostuju na nekim univerzitetima po Evropi.

„To su dve grupe ljudi za koje verujemo da svojim iskustvom mogu da pomognu da napravimo što bolji zakon“, navela je Lužanin i dodala da je planirano da nacrt novog Zakona izađe na javnu raspravu u oktobru i novembru.

Pomoćnik ministra prosvete za razvoj i visoko obrazovanje dr Milovan Šuvakov je rekao da bi novi zakon o visokom obrazovanju trebalo da bude utemeljen na empirijskim podacima, a ne na mišljenju, pa makar to, kako je rekao, bilo i mišljenje ministra.

Ministarstvo će se truditi da obezbedi sve moguće podatke potrebne da bi se analiziralo trenutno stanje i omogućila simulacija onoga što bi izmene pravnog okvira donele, dodao je Šuvakov.

U uvodnom delu konferencije obratio se i Toni O’Brajan direktor za zapadni Balkan Britanskog saveta (British Council-a).

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Dejan Popović rekao je da je Zakon o visokom obrazovanju koji je usvojen 2005. godine jedan od zakonskih tekstova koji je izdržao test vremena.

Prema njegovim rečima, taj zakon je ostao nepromenjen deset godina uređujući materiju visokog obrazovanja, a menjan je samo u detaljima koji se odnose na nove ispitne rokove, prenošenje kredita i zahteve koji su dolazili iz studentske populacije.

„Temelji tog zakona su izdržali ovih deset godina, ali to ne znači da su oni nepromenljivi, nasuprot, došlo je vreme da sada moramo da pogledamo koje nove izazove sistem visokog obrazovanja u Srbiji ima i sa kojima treba da se suoči“, naglasio je Popović.

On je istakao da, iako u javnosti postoji tendencija da se o visokom obrazovanju govori kritički, ne treba zaboraviti da je Univerzitet u Beogradu rangiran na najvažnijoj listi univerziteta, Šangajskoj rang listi, između 301. i 400-og mesta.

„To znači da je, ako pogledamo ceo prostor centralne i jugoistočne Evrope od Estonije do Albanije i od Slovenije do Turske, ispred Univerziteta u Beogradu samo Karlov univerzitet u Pragu“, naglasio je Popović.

Na skupu je predstavljen novi tim za reformu visokog obrazovanja (HERE tim), a govorilo se o unapređenjima potrebnim u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji, šta Srbiju čeka u Evropskom prostoru visokog obrazovanja, sličnostima i razlikama između Srbije i zemalja članica EU. Skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), predavači sa Univerziteta u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, kao i drugi predstavnici akademske zajednice u Srbiji.