Високо образовање: Србија у односу на Европу – сличности и разлике
Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Британски савет (British Council) организовали су скуп „Високо образовање: Србија у односу на Европу – сличности и разлике“. Државни секретар проф. др Зорана Лужанин најавила је да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја почело израду новог закона о високом образовању који ће бити на јавној расправи током јесени.
„Претходни закон је мењан неколико пута, има доста чланова који се не примењују и дошао је тренутак да више не крпимо закон који је донет из најбоље намере, али се у својој реализацији није тако показао него да кренемо у израду новог закона“, рекла је државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Зорана Лужанин на скупу „Високо образовање: Србија у односу на Европу-сличности и разлике“.
Она је истакла да ће у изради новог закона бити укључени представници српске академске дијаспоре и људи који раде на српским универзитетима, али гостују на неким универзитетима по Европи.
„То су две групе људи за које верујемо да својим искуством могу да помогну да направимо што бољи закон“, навела је Лужанин и додала да је планирано да нацрт новог Закона изађе на јавну расправу у октобру и новембру.
Помоћник министра просвете за развој и високо образовање др Милован Шуваков је рекао да би нови закон о високом образовању требало да буде утемељен на емпиријским подацима, а не на мишљењу, па макар то, како је рекао, било и мишљење министра.
Министарство ће се трудити да обезбеди све могуће податке потребне да би се анализирало тренутно стање и омогућила симулација онога што би измене правног оквира донеле, додао је Шуваков.
У уводном делу конференције обратио се и Тони О’Брајан директор за западни Балкан Британског савета (British Council-а).
Председник Националног савета за високо образовање проф. др Дејан Поповић рекао је да је Закон о високом образовању који је усвојен 2005. године један од законских текстова који је издржао тест времена.
Према његовим речима, тај закон је остао непромењен десет година уређујући материју високог образовања, а мењан је само у детаљима који се односе на нове испитне рокове, преношење кредита и захтеве који су долазили из студентске популације.
„Темељи тог закона су издржали ових десет година, али то не значи да су они непроменљиви, насупрот, дошло је време да сада морамо да погледамо које нове изазове систем високог образовања у Србији има и са којима треба да се суочи“, нагласио је Поповић.
Он је истакао да, иако у јавности постоји тенденција да се о високом образовању говори критички, не треба заборавити да је Универзитет у Београду рангиран на најважнијој листи универзитета, Шангајској ранг листи, између 301. и 400-ог места.
„То значи да је, ако погледамо цео простор централне и југоисточне Европе од Естоније до Албаније и од Словеније до Турске, испред Универзитета у Београду само Карлов универзитет у Прагу“, нагласио је Поповић.
На скупу је представљен нови тим за реформу високог образовања (ХЕРЕ тим), а говорило се о унапређењима потребним у области високог образовања у Србији, шта Србију чека у Европском простору високог образовања, сличностима и разликама између Србије и земаља чланица ЕУ. Скупу су присуствовали представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Националног савета за високо образовање, Конференције универзитета Србије (КОНУС), предавачи са Универзитета у Крагујевцу, Нишу, Новом Саду и Београду, као и други представници академске заједнице у Србији.