Završetak Projekta „Državna matura“
Projekat državne mature protekle četiri godine pružao je podršku Ministarstvu prosvete da se pripremi za uvođenje završnih ispita na kraju srednjeg obrazovanja. Državna matura, za čije se uvođenje obrazovni sistem strateški opredelio još pre više od jedne decenije, instrument je unapređenja kvaliteta celokupnog obrazovnog sistema, a posebno srednjeg obrazovanja.
Šta je urađeno kroz Projekat državne mature, zbog čega i na koji način?
Formirane su radne grupe za izradu ispitnih materijala i pripremljena metodologija izrade ispitnih zadataka i testova koja obezbeđuje da zadaci budu relevantni, pouzdani i kvalitetni. Radne grupe sastavljene su od nastavnika srednjih škola i najmanje jednog fakultetskog nastavnika. Tokom trajanja projekta intenzivno su obučavani, pa je jedan od važnih rezultata Projekta državne mature to što je odnegovana i pripremljena jedna generacija specijalista za testiranje kakve do sada nismo imali u sistemu srednjeg obrazovanja. Zadatak srednjoškolskih nastavnika u radnim grupama bio je da izrade testove na osnovu standarda postignuća (znanja i veština koje učenici moraju da dostignu da bi završili srednju školu) vodeći računa da među ispitnim pitanjima, istim za sve učenike, ne budu pitanja vezana za sadržaje koji se na osnovu plana i programa nastave u školama ne obrađuju. Članovi radnih grupa iz redova univerzitetskih nastavika imali su zadatak da osiguraju da testovi budu relevantni i iz ugla upisnih kriterijuma visokog obrazovanja.
Kvalitet ispitnih materijala je, osim metodologijom izrade testova, osiguran i dodatnim analizama koje se sprovode nakon ispita i na osnovu kojih se zadaci za svaku narednu generaciju dodatno unapređuju.
U okviru Projekta državne mature započete su i obuke i pripreme nastavnika. Ishodno orijentisana nastava, međupredmetne kompetencije, konstekstualno učenje, razvoj kreativnog i kritičkog mišljenja izazovi su savremene nastave na koje nastavnici treba da odgovore. Postepenim uvođenjem ispitnih zadataka koji proveravaju ove aspekte učenja, matura će pokazati koliko su nastavnici uspešni u nastojanjima da odgovore na ove izazove i ukazati na pravce u kojima treba dalje raditi.
Priprema sistema za uvođenje državne mature podrazumeva i rad na izmenama i dopunama zakona i propisa, pa je projektna podrška pružana za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, za izradu pravilnika o programu opšte, umetničke i stručne mature i stručnih uputstava za sprovođenje pilotiranja.
Razvijene su detaljne procedure za sprovođenje ispita i definisana prava i obaveze svih učesnika u procesu. Kroz dva pilotiranja sva predložena rešenja testirana su u praksi – od pripreme i štampe testova, preko logistike dostave testova školama, organizacije ispita u školama, ocenjivanja, do obrade rezultata i evaluacije. Ova pilotiranja potvrdila su da su srednje škole spremne da odgovorno i proceduralno tačno sprovedu maturske ispite.
Iza Projekta državne mature ostaje i baza od skoro 17000 zadataka za opšteobrazovne predmete, umetničke i stručne profile.
Nakon analize postojećih prijemnih ispita i organizovanih fokus grupa na svim univerzitetima o potrebi i načinu uključivanja fakulteta u implementaciju mature, osnovana je mreža za onlajn obuke od 400 članova (prorektori, prodekani, predsednici ispitnih komisija sa svih fakulteta) za koje su održane obuke i pripremljeni informativni materijali. Gotovo do samog kraja projekta razgovarano je sa predstavnicima univerziteta kako bi se na vreme definisali kriterijumi upisa na visokoškolske institucije i gradilo neophodno poverenje akademske zajednice prema državnoj maturi.
Državna matura postaće najsnažniji alat za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja i to joj je osnovni cilj, uz drugi, ne manje važan – da ceo sistem učini transparentnijim i pravednijim, i obezbedi ravnopravniji položaj učenika unutar sistema. Kako je konceptom predviđeno, svi učenici polagaće iste, testove, u isto vreme i pod istim uslovima. Ocenjivanje će biti eksterno, pregledači će pregledati pojedinačne zadatke, ne test u celini, i neće znati čije su zadatke pregledali, čime se obezbeđuje i veća objektivnost pregledanja testova i postignutih rezultata. Najzad, ukoliko fakulteti prihvate državnu maturu kao upisni kriterijum, učenici će imati pristup većem broju fakulteta, uz smanjene troškove polaganja. Kako će se u okviru standardizovanih ispita na kraju srednjeg obrazovanja već polagati predmeti koji su ranije bili na listi predmeta za prijemne ispite, očekuje se da će prijemne ispite zadržati fakulteti koji testiraju posebne sklonosi i sposobnosti.
Projekat državne mature završava se u januaru 2023. godine. Institucije sistema će u narednom periodu nastaviti sa realizacijom pripremnih aktivnosti za uvođenje državne mature. Završni ispit na kraju trogodišnjeg srednjeg obrazovanja učenici će polagati na kraju ove školske godine. Državna matura na kraju četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja u sistem će biti uvedena na kraju školske 2023/24. godine.
Projekat državne mature realizovan je uz finansijsku podršku Evropske unije. Od 2003. godine, u sektor prosvete EU je uložila više od 100 miliona evra – od unapređenja predškolskog vaspitanja i obrazovanja, preko reforme srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih, renoviranja i opremanja visokoškolskih ustanova, reforme državne mature do inkluzije dece iz ranjivih grupa i pružanje pomoći u premošćavanju digitalnog jaza među školskom decom.
Više informacija o državnoj maturi možete naći na https://matura.edu.rs.