ЋИРИЛИЦА | LATINICA

У току Јавна расправа о Нацрту стратегије паметне специјализације у Републици Србији

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић изјавио је данас у Научно технолошком парку Београд да је Стратегија паметне специјализације значајан инструмент за побољшање и развој иновација и истраживања у Србији, као и за развој економије засноване на знању и иновацијама.

На почетку консултација у оквиру Јавне расправе о Нацрту стратегије паметне специјализације у Републици Србији  Шарчевић је рекао да су приоритетне области, идентификоване кроз процес израде овог документа.

Реч је о областима у којима наша земља остварује конкурентне предности и у које је потребно даље инвестирати. То су: информационо-комуникационе технологије, храна за будућност, креативне индустрије, машине и производни процеси будућности, рекао је он.

Према његовим речима, циљ је да образовање у Србији иде ка индустријама које доносе запослење и велике зараде.

Министар је навео да министарство интензивно ради на новој Стратегији развоја образовања, васпитања и науке до  2030 године чији је мото „Друштво засновано на знању“, као и да је последњих година урађено много тога како би се створио амбијент да се наука развија квалитетније и брже.

Државни секретар Владимир Поповић истакао да се Стратегије паметне специјализације помиње и у члановима Закона о Фонду за науку.

Резултате ове стратегије ћемо користити и приликом дефинисања нових позива Фонда за науку, навео је он.

Поповић је казао да је у 2020. години планирано да се објави програм који је, између осталог и базиран на Стратегији паметне специјализације.

Ми ћемо неке од резултата ове Стратегије користити приликом дефинисања тема за те позиве. Министарство је било носилац и Стратегије вештачке интелигенције која је донета. Радићемо стратегију отворених иновација у сарадњи са Привредном комором Србије. И све те три стратегије ће бити основа за велику стратегију о којој је говорио министар – Стратегију развоја образовања, васпитања и науке до  2030 године, навео је он.

Министар Младен Шарчевић и државни секретар Владимир Поповић истакли су велику ангажованост помоћника министра Виктора Недовића у процесу израде нацрта Стратегије паметне специјализације.

Недовић који је и координатора 4С процеса истакао је да је три године рађено на тој Стратегији.

Трудили смо се да укључимо што више људи из свих сегмената друштва. Урађена је опсежна анализа стања како би се дефинисало које су то области привреде у којима Србија има потенцијала и у које треба даље инвестирати како би брже развијале. Дефинисане су приоритетне области, рекао је он.

Након идентификације приоритетних области израђен је нацрт Стратегије са свеобухватним пакетом мера за сваку идентификовану област, којима се ће се утицати на побољшање конкурентског положаја српских компанија на глобалном тржишту и остварити позитиван ефекат на друштвено-економски развој.

Недовић је казао да је важна сарадња привреде и науке и да су дефинисане мере и активности које треба да дају подршку тим мерама, као и буџети за имплементацију.

Он је рекао да очекује да кроз јавну расправу стигну предлози и сугестије како би се унапредио нацрт стратегије.

Јавна расправа траје до 20. јануара.

Јавне расправе данас су истовремено одржане у Београду, Нишу и Новом Саду. Учесници консултација могли су путем видео линка да прате обраћање министра и ректора универзитета из Новог Сада, Ниша и Београда Дејана Јакшића, Драгана Антића и Иванке Поповић.

Loading