Ružić na svečanosti povodom 214 godina Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu, 214 godina kasnije, školuje više od trećine akademaca u Srbiji. Njegov razvoj bio je u skladu sa potrebama društva i u tom smislu, uz autonomiju univerziteta koja je velika vrednost našeg obrazovnog sistema, važna je sinergija države i univerziteta, kako bi zajedno unapređivali sistem, očuvali kvalitet obrazovanja i učinili ga dostupnim svakom građaninu“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić na svečanosti povodom 204. godina od osnivanja beogradskog Univerziteta.
Ministar je istakao da je Univerzitet u Beogradu prepoznat i kao vodeća samostalna visokoškolska ustanova u regionu, a zauzima i značajno mesto na svetskom nivou.
Univerzitet u Beogradu ove godine je popravio plasman na Šangajskoj listi i ponovo se nalazi među 500 najboljih visokoškolskih ustanova u svetu, što je bolji rezultat nego lane kada je bio između 501. i 600. mesta“ rekao je Ružić.
On je rekao da je strateško opredeljenje Vlade Srbije očuvanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i njegova veća dostupnost građanima.
Zbog naših mladih, zbog budućnosti naše zemlje, nastavljamo sa značajnim ulaganjima u infrastrukturu u visokom obrazovanju. Biće izgrađene nove zgrade za Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti, nova zgrada u okviru kampusa tehničkih fakulteta, kao i zgrada Biološkog fakulteta u okviru planiranog kampusa BIO 4. Takođe, završićemo zgradu Botaničke bašte u okviru Biološkog fakulteta. U planu je rešavanje problema prostora Matematičkog fakulteta, kao i završetak dogradnje Fakulteta političkih nauka. A pre nekoliko meseci je otvorena i nova zgrada Fakulteta organizacionih nauka“, naveo je ministar i istakao da ovakvih sistematskih ulaganja u beogradski, ali i druge univerzitetske centre nije bilo poslednjih 30 godina.
Univerzitet u Beogradu obeležava danas, 13. septembra, 214. godinu od osnivanja beogradskog Univerziteta, kao znak sećanja na početak nastave na Visokoj školi koju je osnovao Dositej Obradović 1808. godine, s ciljem da obrazuje buduće državne činovnike. Dve godine kasnije, Dositej otvara Bogosloviju, a nakon što Turci pale impozantnu biblioteku Beogradskog učilišta 1813. godine, usledilo je povlačenje Visoke škole u Kragujevac i osnivanje tamošnjeg Liceja 1838. godine. Licej je premešten u Beograd 1841. godine, a 1863. godine se transformiše u Veliku školu. Univerzitet u Beogradu se, od malog jezgra sa 20 studenata, koliko ih je bilo 1808. godine, neprekidno razvijao, tako da danas u svom sastavu ima 31 fakultet, 11 naučnih instituta, Univerzitetsku biblioteku i 11 centara, oko 93.000 studenata i gotovo 7.000 nastavnika, istraživača i saradnika, koji čine najveći deo naučno-obrazovnog potencijala Srbije.