Брнабић и Ружић: Важан развој вештачке интелигенције
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић и први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић присуствовали су данас у Научно-технолошком парку Београд потписивању Споразума између Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије (ИВИ), Града Београда и Паркинг сервиса.
Брнабић је том приликом изјавила да ће ове године извоз у ИТ сектору српске привреде бити скоро две милијарде евра, а суфицит ће прећи милијарду евра.
Премијерка је, честитајући потписницима, оценила да су показали изванредну иницијативу и предузимљивост да осмисле пројекат који ће подићи квалитет живота свих грађана Београда.
Тако се, како је поручила, још једном етаблирамо као лидери у новим технологијама и у модернизацији јавне управе на републичком и локалном нивоу.
Она је додала да увек тражимо додатни капацитет за раст Србије и нагласила да је развој вештачке интелигенције на време препознат као шанса.
Ружић је изразио уверење да је данас велики дан за Београд, Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије и Научно-технолошки парк Београд, као и за имплементацију вештачке интелигенције у све поре нашег друштва, како би му олакшала живот, а не да га дехуманизује.
Он је истакао да се процењује да ће глобално тржиште вештачке интелигенције до 2025. године вредети 500 милијарди евра.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић, који је са директорима Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију Србије Дубравком Ћулибрком и Паркинг сервиса Андријом Чупковићем потписао Споразум, подсетио је на то да је сервис „Око соколово“ пример примене вештачке интелигенције који данас функционише и напредује.
Сарадња са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију Србије ће сигурно допринети да се тај концепт даље унапређује, рекао је Радојичић и нагласио да је све то значајно и за концепт „паметног града“ у Београду.
Ћулибрк је рекао да је циљ тог института да направи „економију знања“ применом вештачке интелигенције, додавши да се процењује да ће до 2025. године само на софтвер везан за вештачку интелигенцију бити потрошено 126 милијарди долара.
Она се већ сматра технологијом широке примене, што значи да, ако закаснимо у њеном усвајању, можемо економски заостати, а са друге стране, ако то урадимо брже и боље од других, имамо шансу да урадимо нешто добро за све нас, напоменуо је Ћулибрк.