Министар Станковић у интервјуу за „Курир“ – „Блокаде не смеју бити модел политичког деловања у просвети“
Министар просвете проф. др Дејан Вук Станковић говорио је о различитим темама из области образовања у интервјуу за Kурир. Интервју преносимо у целости.Kада сам преузео функцију, у великој мери сам био кризни министар. Данас, после свега што је урађено, много више можемо да говоримо о стабилизацији и реформама образовног система. Систем је стабилизован, а примања запослених су повећана на свим нивоима образовања. У протеклом периоду водили смо озбиљну институционалну и јавну борбу да универзитет настави да функционише и рекао бих да смо прво полувреме добили, рекао је за Kурир Дејан Вук Станковић, министар просвете у техничком мандату.
Kако сте задовољни почетком школске године, где сте детектовали неке проблеме и како их решавате?
– Задовољан сам у значајној мери, али не потпуно. Школска година је почела редовно и свечано, онако како би, у нормалним околностима, и требало да буде. Ипак, питање је занимљиво јер показује колико је претходни период био сложен и колико су последице кризе кроз коју је образовни систем пролазио још присутне. Искрено се надам да је најтежи део тог периода иза нас. Данас ученици редовно похађају наставу, наставници раде свој посао, а директори школа у највећем броју одговорно прате и организују васпитно-образовни процес. Постоје одређени проблеми, али настојимо да их решавамо брзо, одговорно у интересу ученика, запослених и самих образовних установа.
Објављени резултати ПИСА 2025 истраживања указују да су ученици из Србије остварили лошије резултате него у претходним циклусима!
– Нисам задовољан резултатима које су наши ученици остварили на последњем ПИСА тестирању и мислим да то морамо отворено да кажемо. Важно је сагледати околности у којима је тестирање спроведено. Период који му је претходио био је обележен блокадама дела средњих школа, прекидима у настави и широм друштвено-политичком кризом. Сваки дисконтинуитет у образовном процесу неминовно оставља последице и на знање ученика и на њихову мотивацију, као и на рад наставника. Треба имати у виду и да се пад постигнућа на ПИСА тестирањима бележи у великом броју земаља. То, међутим, не сме да нам буде оправдање. Србија има сопствене проблеме које морамо решавати. Један од њих је мотивација ученика, посебно зато што резултат на ПИСА тесту нема непосредан утицај на њихов школски успех. Други је начин на који се учи. Наш образовни систем је дуго био оптерећен преобимним садржајима, док је недовољно пажње посвећивано разумевању, примени знања и развоју способности ученика да научено користе у новим ситуацијама. Зато мењамо приступ. Нови планови и програми усмеравају наставу ка исходима, развоју међупредметних компетенција и функционалном знању. Они су већ припремљени, њихова примена је почела, а у наредним годинама биће све интензивнија.
Најавили сте да ће један од приоритета бити да се проширује право на бесплатне уџбенике и да сви ученици основних и средњих школа добијају бесплатне књиге. Докле се стигло у реализацији те идеје?
– Ове године држава је обезбедила више од 910.000 бесплатних уџбеничких јединица, у укупној вредности већој од милијарду динара. На тај начин држава показује и друштвену одговорност и солидарност. Суштина програма бесплатних уџбеника је једноставна: материјалне прилике породице не смеју да одређују квалитет образовања које ће једно дете добити. Желимо да сваком младом човеку обезбедимо једнаку шансу за образовање. Уколико будем у прилици, инсистираћу да се створе услови да сва деца у Србији добијају бесплатне уџбенике, јер сматрам да је то једна од важних обавеза државе према младим генерацијама.
Kолико су блокаде просветних установа допринеле оваквим резултатима ПИСА тестова?
– Искрено се надам да се школска 2024/2025. година неће поновити. Била је то изузетно тешка година за читав образовни систем, од предшколског до високог образовања. Образовни систем је велики и сложен механизам коме је за нормално функционисање потребна стабилност. Kада се школе и универзитети уведу у простор свакодневног политичког сукоба, последице на крају највише осећају ученици и студенти. Желим да верујем да нових блокада неће бити. Истовремено, не можемо игнорисати чињеницу да у академској заједници постоје и они који своју институционалну улогу посматрају кроз призму политичког ангажмана. Посебну одговорност у том смислу имају декани, ректори и професори, јер њихове одлуке могу непосредно утицати на право студената да се образују и да редовно заврше своје студије. Држава ће поступати рационално, стрпљиво и са максималном толеранцијом, али граница мора бити јасна: насиље не може бити средство политичке борбе, као што ни физичка блокада институција не може постати уобичајен модел политичког деловања!
Београдски универзитет је ове године забележио рекордан пад на Шангајској листи. Шта је све утицало на то?
– Сматрам да су блокаде и изразита политизација академског живота негативно утицале на положај Универзитета у Београду, па и на његову позицију на Шангајској листи. Универзитети који су у светском врху своје позиције не граде политичком радикализацијом, већ озбиљним научним радом, добром организацијом и снажним истраживачким капацитетима. Уверен сам да Универзитет у Београду може поново да се приближи позицијама које је раније имао, али за напредак су потребни деполитизација академског живота, боља организација научноистраживачког рада и већа издвајања за науку.
Истакли сте недавно да постоји дефицит наставничког кадра у школама. На који кадар сте мислили и каква је сада ситуација?
– Недостатак наставничког кадра једно је од најозбиљнијих и најхитнијих питања са којима се српска просвета суочава. Већ дуже имамо мањак наставника у областима које су изузетно важне за образовни систем, пре свега у математици, физици, хемији, биологији и српском језику. Нама је потребно решење које ће истовремено бити брзо, системско и одрживо. Уколико ништа не предузмемо, у одређеним областима можемо доћи у ситуацију да једноставно немамо довољно квалификованих људи који ће предавати будућим генерацијама. Зато морамо поново учинити наставнички позив привлачним младим људима. То подразумева и бољи материјални положај наставника, потребно је модернизовати и поједноставити наставничке програме и морамо вратити друштвени углед наставничком позиву. То није једноставан задатак у времену у којем се успех често мери искључиво материјалним критеријумима, али је неопходан.
Сведоци смо да су пре свега српски универзитети, али и неке средње, па чак и основне школе злоупотребљене у политичке сврхе и дуго времена су биле у блокадама, односно на њима се није одржавала настава. Знајући то, да ли страхујете да би некакав сличан сценарио могао да се понови на неким високошколским институцијама с обзиром на то да су за 25. октобар расписани ванредни парламентарни избори?
– Пред нама је изборни период и волео бих да верујем да смо сви као друштво из претходног искуства извукли поуку и да се блокаде, пленуми и обуставе наставе неће поновити. Институције морају бити место дијалога, а прихватање демократски изражене воље грађана једна је од основних лекција сваког демократског друштва. У протеклом периоду учинили смо видљивим проблем недостатка наставничког кадра и започели рад на његовом системском решавању. Донели смо Закон о уџбеницима, са намером да поред образовне функције подстакнемо и развој друштвене одговорности, припадности и свести о заједници код младих. Отворили смо и простор за озбиљан, неоптерећен разговор о месту Српске православне цркве у образовној и културној традицији нашег друштва. Посебну пажњу посветили смо модернизацији наставе. Подржали смо примену нових дигиталних технологија и започели обуке наставника за коришћење вештачке интелигенције и роботике у образовном процесу. Министарство просвете је у протеклих годину дана имало и веома интензивну међународну активност. Отворили смо нове могућности сарадње са Kином, Турском, Русијом, УАЕ и Великом Британијом с којом ускоро очекујемо потписивање споразума о стратешком партнерству и почетак конкретних заједничких пројеката. У сарадњи са Амбасадом САД поставили смо основе за повратак Интернационалне школе у Београд. Наставили смо програм бесплатних уџбеника и две године заредом започели школску годину без уобичајених синдикалних штрајкова. У Нишу градимо модеран студентски дом са 400 места, а припремамо и пројекат проширења Студентског града у Београду за додатних хиљаду места. Током ове године реконструисане су школе и предшколске установе у вредности од око десет милиона евра. Планирана је и набавка рачунарске опреме вредне око три милиона евра, чиме желимо да додатно осавременимо услове и начин извођења наставе. Подржавали смо и културу и младе таленте, између осталог кроз серију концерата и програма којима афирмишемо музичко образовање. Kада све саберем, у релативно кратком периоду урађено је много!
Kако бисте, на крају, оценили свој ангажман на месту министра просвете?
– Лично сматрам да нисам урадио мало и да сам овом послу дао све што сам могао. Прошао сам кроз изузетно тежак период, снажан медијски притисак, а чињеница да као министар просвете живим под полицијском пратњом довољно говори о околностима у којима сам радио. И моја породица је била изложена великом притиску. Ипак, не жалим се, то је био изазов који сам прихватио и због тога се не кајем. О резултатима мог рада судиће други. Моје је да посао који сам прихватио обављам одговорно, доследно и са пуном свешћу о обавези коју носи јавна функција. У политичком смислу, мој став је јасан. У предстојећој кампањи снажно ћу подржати листу „Уједињена Србија – Александар Вучић“ и учинити све што је у мојој моћи да она добије поверење грађана. Не одустајем лако, нити политичке и професионалне изазове доживљавам као разлог за повлачење. Напротив, они су за мене додатна обавеза да радим озбиљније, истрајније и одговорније. Препреке сам одувек доживљавао као изазове, а победу, да се послужим једном сликом која ми је блиска, као „најбољи лек у ратној апотеци људске душе“.