Važno ulaganje u programe podrške roditeljima
Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje Milan Pašić učestvovao je na skupu „Rani razvoj i roditeljstvo – Progres i perspektive”, koji je održan u okviru Meseca roditeljstva.
Tom prilikom predstavljen je Izveštaj o razvijenosti politika i programa podrške roditeljstvu u Republici Srbiji, koji pruža uvid u sistemsku podršku roditeljima i deci, ukazujući na pozitivne pomake, ali i na oblasti u kojima su dodatna ulaganja i koordinacija ključni za dalje unapređenje.
Pomoćnik ministra prosvete ocenio je da je roditeljstvo jedan od najodgovornijih, najizazovnijih i najvažnijih zadataka, kao i da se kroz sveobuhvatnu podršku roditeljima, stvara osnova za optimalan razvoj dece i mladih, čime se ulaže i u budućnost društva.
On je naveo da Ministarstvo prosvete ostaje posvećeno daljoj afirmaciji programa koji roditeljima pružaju podršku od najranijih dana detetovog razvoja, naročito kroz predškolski sistem, ali i kroz formalno obrazovanje.
„Cilj je da obrazovni sistem bude mesto gde roditelji dobijaju prave informacije, savetodavnu i emocionalnu podršku i svaku drugu podršku u svakodnevnim izazovima roditeljstva. Kroz jačanje međuresorne saradnje, zajedničke obuke, unapređenje profesionalnih kompetencija i širenje kredibilnih digitalnih platformi, možemo obezbediti da svako dete i svaki roditelj budu obuhvaćeni sistemskom pažnjom i podrškom“, rekao je Pašić.
Prema podacima iz izveštaja, roditeljstvo je prepoznato kao tema u više od 40 strateških dokumenata i 20 programa, ali se navodi da još ne postoji jedinstvena nacionalna strategija koja bi obezbedila sistemsku podršku za svakog roditelja, u svakom delu Srbije. Poseban izazov ostaje uključivanje najugroženijih porodica – koje, kako pokazuje analiza, često ne uspevaju da dobiju odgovarajuću pomoć.
Rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji dr Jelena Zajeganović-Jakovljević navela je da ovakvi programi pomažu roditeljima da razviju svoje kompetencije, smanje osećaj izolacije i stresa, povećaju sampouzdanje i podstaknu pozitivne ishode kod dece.
„Da bi podrška stigla do svake porodice, potrebna su dodatna ulaganja u ljudske resurse – u patronažne sestara, međuresorne timove stručnjaka za porodične rane intervencije, kao i digitalna rešenja ”, istakla je Zajeganović-Jakovljević.
Istaknuto je i da zdravstveni sistem ima ključnu ulogu u pružanju prve linije podrške porodicama sa malom decom, a posebno u prepoznavanju i odgovoru na razvojne potrebe dece u najranijem uzrastu.
„Pedijatri, polivalentna patronažna služba i mreža razvojnih savetovališta su osnovni stubovi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti na koje se oslanjaju roditelji u prvim danima i godinama deteta“, navela je dr Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović-Batut.
Predloženo je i donošenje jedinstvenog nacionalnog plana za roditeljsku podršku koji bi povezao napore svih sektora i obezbedio konkretne i budžetirane mere.